Iako su se pregovori dve strane čekali tokom osmog dana rata, intenzitet sukoba nije smanjen, a u ruke Moskve pao je prvi veći grad u Ukrajini
Osmi dan rata u Ukrajini obeležili su okršaji na istoku zemlje, ali i u samom Kijevu. Uprkos tome što su se tokom dana čekali pregovori o miru, primirja na terenu nije bilo.
Rat za prestonicu
U predgrađima Kijeva došlo je do sukoba ukrajinske vojske i dobrovoljaca s jedne i ruske vojske s druge strane. Ukrajinci su pokušali da povrate aerodrome koje su ruske snage zauzele. Najteže bitke vodile su se oko aerodroma Gostomelja, koji je po ko zna koji put prelazio iz jedne ruke u drugu.
Ukrajinci tvrde da su ga povratili, a Rusi da su odbili napad Ukrajinaca i da ga drže oni. Jedino oko čega su se svi usaglasili jeste da se saznalo da je najveći avion na svetu „an-225 mrija“ definitivno uništen u okršaju.
Takođe, Ukrajinci su uspeli da raznesu još jedan most u okolini Kijeva u trenutku kad je ruski tenk T-72B3 prelazio preko njega. Takođe, nad Bučom celom se ponovo vijori ukrajinska zastava. S druge strane, po Harkovu je nastavljeno raketiranje, a ruska vojska tvrdi da je pad grada pitanje vremena i da su predgrađa pod njihovom kontrolom.
Potvrđeno je da je grad Herson, oko koga su vođene najžešće bitke, u rukama Rusa. I sam gradonačelnik je potvrdio da su moskovske snage preuzele kontrolu nad ovim gradom.
Spori napredak ruskih trupa, koje su za osam dana rata uspele da zauzmu samo Herson od gradova, kao i veliki broj gubitaka, mnoge je iznenadio, ali ne i one koji godinama analiziraju stanje u toj armiji.
- Svi smo mi skloni da idealizujemo. Ruska vojska je uvek bila bremenita unutrašnjim problemima. To je jedna inertna vojska, gde se naređenja prenose jako sporo - rekao je u gostovanju na Kurir televiziji Aleksandar Radić, vojni analitičar.
On dodaje da su do Kijeva dovedeni delovi 35. armije i 36. armije.
- To su delovi regularne vojske koja dolazi sa Dalekog istoka. Rusi su uvek imali problem sa krutošću u sistemu u rukovođenja od vrha do dna, i to sa bezobzirnom krutošću, zato je bilo važno izvršiti cilj po cenu gubitaka. Želja onih koji ne vole Rusiju jeste da se desi ovako nešto. Rusija ulazi u rat u vreme u kojem je izložena jakim ekonomskim pritiscima - rekao je Radić.
Obaveštajni podaci
Vojni analitičar dodaje da je Donbas mobilisan u procentima mobilizacije kakvu je imala vojska Srpske Krajine.
- Trebalo je da sad pod oružjem imaju divizije i armije, a procene su da imaju 12.000-15.000 ljudi. Postoji ogroman raskorak između mobilizacijskih baza i onih snaga koje su imali na terenu. Da li postoji možda, hipotetički, ideja da je bezbednosna zajednica stvorila sliku o tome da je peta kolona u Ukrajini mnogo jača, da imaju jako duge obaveštajne prodore, da imaju garancije da će mnoge jedinice preći na drugu stranu, da se neće boriti, da će da se desi lom i da je potrebno izvršiti brzo i snažno demonstraciju sile - navodi vojni analitičar.
Andrej Mlakar