Predstojeći izbori biće istorijski za Srbiju jer će se prvi put među kandidatima za predsednika naći najmanje tri žene. Od 1990. do danas svega šest žena je bilo među predsedničkim kandidatima, a prošla trka za šefa države 2017. bila je isključivo muška. Ovi podaci možda dovoljno govore koliko su veliki korak napravile dame u politici, pre svega u periodu između poslednja dva izborna ciklusa.
Važna uloga
Na crtu muškarcima ovoga puta rešile su da stanu Milica Đurđević Stamenkovski u ime Zavetnika, Biljana Stojković kao kandidatkinja koalicije Moramo i Branka Stamenković, koja će predstavljati Suvereniste. Uz to, na listama za poslanike žene ne samo da su dobile visokorangirana mesta već su mnoge od njih glavni akteri u predizbornim kampanjama stranaka i koalicija, čak i kada su nestranačke ličnosti. Za takav pristup odlučila se Srpska napredna stranka, koja je stavila doktorku Danicu Grujičić na prvo mesto svoje liste "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve", a na visokim pozicijama su i molekularni biolog Jelena Begović, doktorka Marija Zdravković... Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić nosilac je opozicione liste "Ujedinjeni možemo sve".
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže za Kurir da će ovi izbori zaista biti specifični po broju žena koje su rešile da izađu iz privatne sfere i uzmu stvari u svoje ruke.
- Čini mi se da nema boljeg načina da se to učini od direktnog uključivanja u proces koji će odrediti buduće donosioce odluka u državi i društvu. Neće ovi izbori ili samo jedan izborni proces učiniti da se Srbija odjednom probudi i postane Finska ili Švedska, ali je trend osnaživanja i emancipacije naših žena sve vidljiviji. To pokazuje i broj žena koje su se uključile u ove izbore. Osim sazrevanja svesti o važnosti da se žene uključe u političku sferu, razlog za to su i nova zakonska rešenja koja su stimulisala i naterala partije da na listama od pet osoba dve budu žene. I treći razlog je procena stranaka da žene imaju dodatni kvalitet i da treba da zaigraju i na tu kartu, kako bi se približili ženskom biračkom telu. Žene definitivno imaju drugačiji pristup, ne učestvuju u teškim rečima, a javno mnjenje je prema njima obazrivije - objašnjava Klačar.
Slobodnije i hrabrije
On smatra da se globalni pokret Me too prelio i na Srbiju, o čemu svedoče i slučajevi u kojima su žene javno progovorile o seksualnom nasilju.
- Bilo je nezamislivo da ovoliki broj žena u Srbiji progovori o tome, pa se to ipak desilo. To je vrlo direktno uticalo da se žene osete slobodnijim i ohrabrenim da odlučnije iskorače u političku sferu i na ovaj način, kroz izbore, preuzmu stvar u svoje ruke. Ovaj trend globalne emancipacije žena, koji se oseti i kod nas, biće još prisutniji na budućim izborima - ocenjuje naš sagovornik.
Kurir.rs