Za moguće posledice rusko-ukrajinske oružane krize, koja uveliko traje već devet dana, vlade zapadnoevropskih zemalja su po svemu sudeći pripremale svoje građane godinama unazad.
Tačnije, od kada je Rusija 2014. godine pripojila do tada ukrajinski Krim, Nemačka, Švedska, Litvanija i druge zemlje podigle su pripravnost i objavile savete svojim stanovnicima kako da se najbolje pripreme za ozbiljnu krizu ili čak rat.
Podsetimo, kako su mediji ranije preneli, nemačka vlada je prva 2016. godine naložila građanima da pribave hranu i vodu u slučaju da dođe vanrednog stanja u zemlji. Građanima je sugerisano da nabave hranu za najmanje 10 dana i vodu koja im je potrebna za pet dana.
Predlog je bio deo vladinog plana za razvoj civilne odbrane nazvan "Koncept za civilnu zaštitu", imao je 69 strana i njime je predloženo građanima da prikupe i čuvaju dovoljno hrane, vode, izvora energije, novca i lekova, što bi im omogućilo da lakše prebrode period dok ne stigne pomoć vlade.
Ovo je bio prvi put od Hladnog rata da je nemačka vlada objavila ovu vrstu saveta, a neki poslanici opozicije tada su optužili vlast da stvara paniku.
Takođe, vlada Litvanije objasnila je građanima 2016. godine šta da rade u slučaju ruske invazije. Njihova brošura je sadržala uputstvo za prepoznavanje ruskog tenka, kao i savete kako preživeti u divljini.
Potom je 2018. godine Vlada Švedske podeliti na adrese 4,8 miliona svojih domaćinstava uputstva o tome kako da postupaju u slučaju različitih kriza, poput terorističkih i sajber napada, prirodne katastrofe, velike nesreće ili vojnog sukoba. Mediji su tada preneli da je brošura podeljena zbog brige u vezi sa ruskim vojnim aktivnostima, kao i porastom terorizma i lažnih vesti.
U brošuri "Ako dođe do krize ili rata”, na 20 strana, dati su saveti o tome kako nabaviti čistu vodu, prepoznati propagandu i pronaći zaštitu od bombi.
U odeljku pod nazivom "kako biti spreman kod kuće" navedena je lista različitih predmeta koje svako domaćinstvo treba da ima.
Veoma je važno imati nekvarljivu hranu, za čiju pripremu je potrebno "malo vode ili se može konzumirati bez prethodne pripreme", na primer:
- Hleb ili proizvodi slični hlebu koji imaju produženi rok trajanja (tortilje i krekeri)
- Već skuvano sočivo, pasulj, humus u konzervi
- Sardine i ravioli
- Pasta koja se brzo kuva, pirinač, instant pire krompir
- Sušena borovnica, sirup od šipka, energetske štanglice
Autori brošure takođe su upozorili da u slučaju ozbiljne krize može doći do nestanka struje i domovi će brzo postati hladni.
- Skupite se u jednoj sobi, okačite ćebad preko prozora, stavite tepihe na pod i napravite svoje sklonište ispod stola kako biste se ugrejali - navedeno je u brošuri, koju je tada preneo BBC.
Ako nema struje, ljudi moraju da se pripreme kako da im bude toplo i da budu informisani, kad ne rade sistemi za komunikaciju. Svako domaćinstvo treba da poseduje:
- vunenu odeću
- vreću za spavanje
- sveće
- radio koji radi na baterije, solarne ćelije ili navijanje
- listu važnih telefonskih brojeva
- punjač za telefon koji radi u kolima
U brošuri je takođe navedeno kako primetiti propagandu, pronaći sklonište u slučaju bombardovanja i nabaviti čistu vodu, a Šveđanima je sugerisano i da je njihova dužnost da reaguju, ukoliko im je zemlja u opasnosti.
Inače, Švedska ni sa kim nije ratovala više od 200 godina, od rata sa Norveškom 1814. godine, a tokom oba svetska rata bila je neutralna. Ipak, Švedska je u poslednjih nekoliko godina ponovo uvela obavezno služenje vojske i povećala vojni budžet, što je opravdala lošom bezbednosnom situacijom u Evropi, pogotovu nakon što se Rusija umešala u sukob u Ukrajni.
Kurir.rs