DEJAN VREBALOV 2 PUTA BIO MRTAV: Umrla mi je majka dok sam bio na respiratoru, i kad joj je bilo 40 dana, bio sam na respiratoru!
Dva puta mrtav, dva puta na veštačkim plućima kao nijedan pacijent dosad. Na respiratoru je bio kad mu je majka umrla, ali i kad su joj davali 40 dana. I uspeo je! Dejan Vrebalov (48), poznati poljoprivrednik iz Novog Bečeja, živi novi, reklo bi se, peti život i prvi put priča o paklu s koronom i onima koji su ga otud izbavili.
- Rekli su mi da sam najmanje tri života ostavio u Kamenici pošto sam dva puta reanimiran i imao jednu sepsu - počinje priču za Kurir Vrebalov, koji je, kako veli, do korone bio zdrav i prav, ali ne i vakcinisan.
Temperatura je krenula 10. oktobra minule godine. Vrlo brzo potom stiže u kovid bolnicu Novi Sad na Mišeluku, gde pada na respirator. Tu dolazi čuvena ekipa iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, predvođena prof. dr Jovanom Matijaševićem, koja ga, u poslednjem pokušaju da mu spasu život, stavlja na ECMO aparat, poznatiji kao veštačka pluća. Ona rade za pacijenta dok se lekari bore da njegova "mrtva" pluća povrate u život.
- Jedino čega se sećam s Mišeluka jeste da mi je pozlilo, saturacija je pala na 60 i rekli su mi da će me staviti na respirator. A prvo čega se sećam kad sam se probudio posle, recimo, mesec i po dana jeste divni dr Đorđe Nedeljkov, koji mi je kazao da sam u Kamenici, da sam jako težak bolesnik i da sam preživeo svašta - veli Vrebalov.
Dva puta je bio na veštačkim plućima, a uz to, podrazumeva se, i intubiran na respiratoru.
- Prvo sam imao virusnu upalu pluća i stavljen sam na ECMO. Kad su uspeli da je saniraju, da me odvoje od mašine i povrate, a čega se uopšte ne sećam od silnih sedativa, dobio sam bakterijsku upalu pluća, pa sam opet morao na ECMO. Uz to sam imao i sepsu, visok pritisak, krvarenje u želucu, otkazivali su mi i bubrezi i jetra, dobijam šećer, trombociti sa 450 padaju na šest... Postao sam kost i koža. I iz te velike borbe izašli smo svi kao pobednici - priča Vrebalov.
Dok je bio na ivici ovog i onog sveta, ostao je bez majke, koja je dugo bila teško bolesna:
- Umrla mi je majka dok sam bio na respiratoru. A i kad joj je davan pomen za 40 dana, bio sam na respiratoru.
A kada je, konačno, došao sebi i vratio se među žive, video je kakva ga je pošast zadesila.
- Imao sam kanilu u grlu, nisam mogao ni da jedem, pijem, pričam. Sporazumevali smo se očima, tačno su znali šta mi u kom momentu treba. Kad mi malo pokvase usta, više mi je vredelo i draže mi je bilo nego da odem 10 dana na ne znam ti ja koju predivnu destinaciju - seća se Vrebalov.
Zahvalan je bezgranično, kako navodi, bogu, a i dr Matijaševiću, njegovom timu, svim sestrama, tehničarima, laborantima...
- Koliko puta sam zaplakao u krevetu kad se setim njih. Bez njih me ne bi bilo, kao ni mnogih drugih. To što oni rade je junaštvo, maksimalno daju sebe, unose emocije. Svi su mahom preležali koronu i vratili se na prvu liniju odbrane. Ne znam kolika su im primanja, ali, kolika god da su, mislim da ne mogu biti plaćeni za sve što čine. Dobro je što su dobili od države dosta nove opreme. Hvala im što sam živ, a hvala i mojoj deci za sve što su činila - priča Vrebalov i dodaje:
- Pored mene je na ECMO bila i jedna devojka iz Novog Bečeja i uspeli su da se izbore i za njen život.
Kući je ispraćen 13. decembra:
- U bolnicu sam otišao sa 80 kilograma, a izašao sa 50. Atrofirali su mi mišići, učio sam opet da hodam. Još imam neke dekubite, rane po stopalu. Ipak, povratila mi se telesna masa, vratio sam se u život. Već i radim, ali sa 50 odsto angažovanja.
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
Bonus video: