GLUMA JE BEG OD REALNOSTI Radovan Vujović otkriva zbog koje role pušta bradu i sve o novoj komediji BILO JEDNOM U SRBIJI

Marijan Apastolović

Prošlo je deset godina otkako je glumca Radovana Vujovića šira televizijska publika upoznala kao kadeta Risa u seriji "Vojna akademija", ali on je pred kamerom duplo više.

Nebojša Mandić 
foto: Nebojša Mandić

U glumu se upustio posle druge godine gimnazije, pa iako je veoma mlad birao profesiju, danas kaže da ga ona sve više ispunjava. Potvrdu da je na pravom putu dobija i od publike, koja mu svaku sledeću ulogu nagradi pozitivnim kritikama.

Dok se fizičkom transformacijom, puštajući bradu, sprema da oživi još jednog vojnika u seriji "Heroji Halijarda", Radovan se raduje i premijeri filma "Bilo jednom u Srbiji", koja je zakazana za 9. mart u Beogradu.

Ovo ostvarenje pružilo vam je priliku da se pred kamerom oprobate i u komediji.

- Uloga Aćima Prokića je drugačija od onoga što je šira publika od mene imala priliku da vidi. Rekao bih da imamo dobar proizvod, film je šarmantan, duhovit, topao i govori o nekim prošlim vremenima u najlepšem mogućem smislu, s dozom nostalgije, duhom tih južnih krajeva kao što su Leskovac i Niš i temperamentom tih ljudi. Gledaće se s osmehom na licu.

Da li vam je bilo teško da kao Nišlija prilagođavate govor?

- Radili smo s profesorkom Dijanom Marojević, koja nam je korigovala akcente i dijalekte, a i na samom snimanju konsultovali smo se s meštanima, koji su nam uvek kad treba nudili duhovita i karakteristična rešenja.

Koliko se jug Srbije, gde ste snimali, razlikuje od vašeg rodnog Užica?

- Najviše po govoru. Kao dečak išao sam u košarkaški kamp na Zlatiboru i upoznao drugara iz Leskovca, kog uopšte nisam razumeo. Trebalo mi je vreme da shvatim njegove lokalitete i sleng. Ali ljudi su ljudi, isti su svuda, podjednako komunikativni, dobronamerni domaćini, veseli i temperamentni. Svi smo mi jedan narod.

Nemanja Đorđević 
foto: Nemanja Đorđević

Kako ste se provodili na snimanju kad se pogase kamere?

- Snimanja su naporna. Ustajali smo u 4.30 i nismo imali mnogo prostora za zabavljanje i opuštanje. S druge strane, Viktor Savić, Nemanja Oliverić, Boba Mićalović, Teodora Ristovski i ja znamo se odranije pa smo bar pauze za ručak koristili da se družimo.

Kad ste upisivali glumu, jeste li znali da glumci ustaju tako rano?

- Ni približno! Sa 17 godina nisam ništa ni znao. Imao sam samo želju da radim. Gluma mi je bila zanimljiva i prijalo mi je, a usput sam učio o svemu. Nisam od onih koji znaju zašto su upisali glumu i oduvek su o njoj sanjali. Meni se sve desilo. Kasnije sam tek saznao šta su obaveze. Ali i njih sam vremenom zavoleo jer kad čovek radi ono što ga ispunjava, ni ustajanje po mraku nije teškoća već radost.

Rano ste dobili prvu ulogu Veljka, pre tačno 20 godina.

- To je studentski film "Dobro poznata stvar". Danas se sećam samo da ga je režirao Mića Stamato i ničeg više (smeh). Zanimljivo je koliko je vremena prošlo, nemam osećaj da se već toliko bavim glumom.

Na akademiji ste dobili prvu glavnu ulogu u filmu "Šejtanov ratnik", gde su igrali i Petar Božović, Dragan Nikolić, Ceca Bojković... Po čemu pamtite to snimanje?

- Bio sam završna godina akademije. Nisam znao ni gde se nalazim, ni šta radim. Znate kakva je mladost. Čovek je na sve strane, sve mu je novo i zanimljivo. Tek sam kasnije naučio da cenim trenutke provedene sa starijim kolegama.

Zorana Jevtić 
foto: Zorana Jevtić

Šira publika vas je upamtila po "Vojnoj akademiji". Kako sada gledate na Risa i tu seriju?

- To je jedna od poslednjih serija na RTS pre nego što se desio bum sa kablovskim operaterima i hiperprodukcijom. Nedeljom uveče je okupljala porodicu i pamtim da je poslednju epizodu druge sezone gledalo preko tri miliona ljudi uživo. Nama mladima bila je jedinstvena odskočna daska, a televizija je moćan medij. Jednog vikenda me niko nije znao, a sledećeg su me prepoznavali na ulici. To je zanimljivo kad si mlad.

Možete li da kažete da ste kroz snimanja te tri sezone prošli pravi vojni rok?

- Imali smo obuku o tome kako se pozdravlja, korača, nosi uniforma i oružje. Spavali smo na Vojnoj akademiji i probali da osetimo život kadeta. Međutim, ova priča nije bila o vojsci i ratu već o mladima koji žele da se izgrade u prave ljude.

Contrast Studios 
foto: Contrast Studios

Deset godina kasnije ponovo ste pred oživljavanjem jednog vojnika, ali u filmu i seriji "Heroji Halijarda".

- Iako iskustvo znači, glumac svaku ulogu kreće iz početka. Igrao sam vojnike, ali nikada četnika, to jest vojnika Jugoslovenske vojske u otadžbini za vreme Drugog svetskog rata. Taj deo istorije morao sam da sagledam iz drugog ugla. I proces još traje, jer sa snimanjem krećem u maju.

Smeta li vam brada koju puštate zbog tog lika?

- Stigao sam na pola s puštanjem. Ne smeta mi, možda više smeta mojoj devojci, ali šta da joj radim kad je odlučila da se zabavlja s glumcem (smeh). Mogla je i veštačka brada da se stavi, ali jednom sam je probao i nije mi se dopalo. Ovako sam slobodniji i ne razmišljam da li će se videti i promeniti nekome utisak. Želim da publika što lakše poveruje da sam ja taj lik. Zbog transformacija i volim ovaj posao.

Serija "Porodica" obilovala je transformacijama. Iako se vi za ulogu Bebe Popovića niste mnogo prerušavali, kažu da je ipak bilo dosta posla oko vašeg kostima.

- Kostimografkinja Jelena Stefanović je htela da taj lik izdvoji od ostalih jer Beba Popović i jeste bio drugačiji u ono vreme devedesetih. Oblačio se drugačije od tadašnjeg stila. Prijalo mi je da glumim u lepom odelu, a ne samo u uniformama i šinjelima.

Firefly Production 
foto: Firefly Production

Jesu li vam prijale i brojne pohvale za tu ulogu?

- Svakome prija kad ono što je uradio ljudi upamte, prepoznaju i pohvale. Trudim se da pohvale čujem, registrujem i brzo ih zaboravim da bih se koncentrisao na ono sledeće što treba da radim.

Zajedno iščekujemo i treću sezonu serije "Državni službenik", gde igrate mladog šefa službe Mirka Bakrača.

- Ona je veliki potencijal. Sve se dešava na početku pandemije koronavirusa, što je zanimljiva okolnost koja daje ludu dimenziju priči i zanima me kako je sve ispalo. Verujem da će biti dosta uzbudljivo.

Kako ste doživeli činjenicu da su prethodne sezone stigle do tržišta Brazila, koje broji 30 miliona gledalaca?

- Sjajno i radujem se što su uspeli da je plasiraju tamo. Serija mi se veoma dopala i u žanru kriminalističkih, špijunskih i trilerskih serija veoma je dobra, priča je dobro spakovana, odlično režirana, a glumci su na visini zadatka. Prijalo mi je i da je radim i da je gledam.

Obraćate li pažnju na žanr kad vam se nudi novi posao?

- Ne, gledam samo da li je scenario dobar i da li su likovi dobro napisani. Na primer, serije u kojima takođe igram "Koreni" i "Vreme zla" imale su uspeha jer su rađene po romanima koji su kvalitetni i slojeviti, duboki. Ako je tekst zanimljiv kad se čita, lakše je napraviti seriju koja će biti zanimljiva da se gleda.

Je li veća odgovornost igrati istorijske ličnosti ili savremenike?

- U oba slučaja ima odgovornosti. Ako je savremenik, onda je ona prema njima samima, ali i prema njihovoj porodici i prijateljima, a ako je reč o istorijskim ličnostima, onda morate da budete iskreni i tačni, da to ne bude neka karikatura, jeftina imitacija ili tumačenje u cilju neke poruke ili cilja. Kod fikcije ste slobodni da tumačite lik na bilo koji način, neće se niko naljutiti ako ste Hamleta uradili po svojoj zamisli.

Profimedia 
foto: Profimedia

Citirali ste jednom Roberta de Nira, koji je rekao da talenat leži i u pravim izborima uloga. Jeste li tu grešili?

- Ne mogu da kažem da sam do sada odabrao neku ulogu s kojom sam se mučio. Postoje razne stvari koje utiču na to kakav će projekat na kraju da ispadne. Imao sam sreću da me biraju u podele koje su kvalitetne.

Jeste li na strogi privatno kao što je većina likova koje ste igrali?

- Možda samo prema sebi i svojim ulogama. Očekujem puno i od sebe i od ljudi u okruženju.

Šta je u glumi najlepše, a šta najteže?

- Kada naiđem na saradnike kojima je gluma samo posao koji treba da obave, koji ne uživaju i ne rade zdušno i predano, to me umara i teško mi je. Jer, kad igram, volim da se zaboravim i uživam u tome. Gluma jeste beg od svega što nam se dešava i prilika da se čovek pusti u neki drugi život. To je najlepše jer sve okolo prestane da postoji.

Opterećuje li vas popularnost?

- Nije tolika da ne mogu da izađem na ulicu. Ljudi me prepoznaju i ako mi nešto kažu, to su lepe stvari, pohvale i podrška.

Mladi ste birali profesiju, da li ste pogrešili?

- Da li sam u nečemu drugom mogao da budem bolji, uspešniji i bogatiji, ne znam, ali znam da ovo što radim zaista volim i s godinama sve više u tome uživam. Ne bih to menjao ni za šta drugo.

Dragana Udovičić 
foto: Dragana Udovičić

Kurir.rs Jasmina Antonijević Milošević

Bonus video:

This browser does not support the video element.

02:25
Žarko Laušević iskreno o glumi, otkrio detalje NOVE ULOGE Izvor: Kurir televizija