Bezbroj je anegdota o Napoleonu. Mnoge su izmišljene, ali sve su poučne. Evo jedne koja se meni najbolje sviđa. Jednom zgodom Napoleon, zdravo uzibrećen nekim zastojem u ratnim operacijama, pozove nadležnog maršala i naredi mu da problem reši metodom koju su američke majke ratne invencije nazvale - use of overwhelming force. Na srpskom se to kaže - pod mač, bato.
Maršal, koji je poznavao situaciju na terenu i koji je video da se problem da lako rešiti mačem, bato, ali da će to stvoriti veći problem, ovako je rekao Napoleonu: „Sire, bajonetima se sve može postići, samo je jedno nemoguće - sedeti na njima.“
Kako se ta stvar završila, da li je maršal postupio po naređenju ili se Napoleon presaldumio, o tome anegdota ništa ne govori, ali za našu današnju kolumnu je bitno podsetiti da je Napoleon nakon niza pobeda završio sedeći na bajonetima.
Sada se iz XIX vraćamo u XXI vek. Osnovano je pretpostaviti da će Rusija s Putinom na čelu - mada ne onoliko brzo kako je očekivala - savladati ukrajinski otpor. I to po svaku cenu. Kad kažem „po svaku cenu“, mislim bukvalno na svaku. Nema druge. Ukoliko bi se ruska vojska povukla, Rusiju više niko ne bi shvatao ozbiljno. Ruska vojska se, uostalom, i našla u Ukrajini zato što Rusiju niko nije shvatao ozbiljno ili ju je shvatao nedovoljno ozbiljno.
U Rusiji nema - nikad ih nije bilo - majčinih sinova, maršala, koji bi se usudili reći Putinu da se bajonetima može puno toga učiniti, ali da je gadno sedeti na njima. Svejedno, kad bajoneti završe posao, Putin će morati da sedi na bajonetu. Skupa sa Putinom na bajonetima će, hteo - ne hteo, sedeti i ostatak sveta.
Nakon što vojno zagospodari Ukrajinom, Putin će vrlo brzo uvideti da je u stvari zagospodario pedeset puta većim i dvadeset i kusur puta mnogoljudnijim Kosovom od ovog našeg. Teško mi je poverovati da bi Putin mogao spasti na nivo Nikole Pašića i drugih majki srpske nacionalne invencije i poverovati da će Ukrajinci s vremenom uvideti zabludu, posuti se pepelom po glavi i ponovo postati Rusi.
Naprotiv. „Specijalna vojna operacija“ - i pičvajzi koje će napraviti - stostruko će ojačati ukrajinsku nacionalnu svest, za sva vremena razoriti prisnost između Ukrajinaca i Rusa (ovo se ne odnosi na ruske i ukrajinske elite) i nepovratno pokidati mnoštvo uzajamnih veza.
Naravno, naći će se dovoljan broj poštenih ukrajinskih Albanaca koji će glumatati suvereno obnašanje vlasti, ali u Ukrajini, pogotovo na njenom zapadu, mira više neće biti. Bog sami zna da li će mira biti i u ostatku sveta. Ako se setimo koliko su posrednih pičvajza napravili urođenički ratovi u eks-Ju, bolje i ne pomišljati kakvi se pičvajzi mogu „proizvesti“ iz ukrajinskog.
Ukoliko ubuduće uopšte bude istorije, onda će se ponoviti i istorija vraćanja osvajača u svoju prestonici. Bar bi to Rusi trebalo da znaju. Napoleon je došao do pred Moskvu, pa se vratio u Pariz. Vermaht je došao do Moskve, pa ga je Crvena armija vratila u Berlin.