Lepi gestovi neće narušiti ničiju muškost, jer ovde nije reč o muškosti - već o ljudskosti. Jer, ako stalno trubimo da se sreća nalazi u sitnicama, onda je Dan žena praznik slatkih sitnica.
Svi možemo da se složimo kako 8. mart, nije više ni blizu onoga kakav je bio nekada. Vremena se menjaju, žene su se emancipovale do te mere da ih nervira da imaju "svoj dan". Pa zar ne treba svaki dan da bude 8. mart?! Kakvo je to uterivanje slabijeg pola u tor, i to da im se baš tada kupuju pokloni?!
Taj Dan žena spada kao još jedno poniženje u odnosu na muškarce, iako je to međunarodni praznik istorijskih, kulturnih i političkih dostignuća žena, koji postoji još od 1909. Podsmevamo se u sebi onima koji sa cvećem u rukama lete da ga uruče nekoj dami, a žene u zrelijem dobu odlično pamte kako nekada, u socijalizmu, sve to i nije bilo tako smešno, naprotiv... I nije.
Čudnovato je kako lako pristajemo da nam tuđi praznici budu bliski i lako ih usvajamo. Odjednom smo oduševljeni kad 31. oktobra dođe Noć veštica, ili takozvani Halovin, iako ga uopšte nemamo u svojoj tradiciji. Ni Valentinovo nije naš praznik, a slavimo ga kao Dan zaljubljenih, prodavnice snižavaju cene parfema, cveća i srcolikih bombonjera. Nismo se odrekli ni 1. maja, Praznika rada, jer tada roštiljamo i, ono najvažnije - ne radimo! U čitavom svetu postoji Dan majki, ove godine je početkom maja, i niko se ne buni što se veliča uloga mame u porodici i društvu. Samo se na 8. mart frkće kao na nipodaštavanje ženskog roda. Kao da hoćemo da kažemo "maltretirate" nas cele godine, a danas se pravite da nas volite. Ne želimo to. Nećemo laž. Hoćemo stalno da budemo voljene, pažene i mažene. Bojkot Dana žena polako se gradio decenijama i konačno smo došli u divnu situaciju da se retko ko usuđuje da "uvredi" neku damu kupujući joj ružu ili karanfil. Nekako se pomirimo ako to uradi stariji gospodin, a mlađe muškarce koji isto to rade gledamo kao malograđane i - mlakonje. Možda ne bi bilo loše da malo smanjimo doživljaje i da se prepustimo uživanju.
Nekada su muškarci na 8. mart obavezno kupovali razne poklone majkama, suprugama, sestrama, ćerkama, taštama, kumama, čak i komšinicama. Bilo je glavobolja šta kome pokloniti, ali sve su očekivale ponešto. Deca su planirala sitnice za mamu, baku, učiteljicu i bliske ženske članove porodice. Prijateljice su zvale jedna drugu telefonom i čestitale. "Ovo sam dobila od muža za 8. mart", govorile su i pokazivale poklone. I bile su srećne. A tek na poslu! Nije bilo preduzeća koje tog dana ne bi organizovalo slavlje za svoje radnice! Dobar bife, pokloni, neradni dan za njihove zaposlenice, muzika, slavlje... Bolje stojeće firme uplatile bi im i poneki dodatni novac uz platu ili bi se parice delile u plavim kovertama. Bilo je šala, blagih flertova, milion lepih gestova u ponašanju koji ukazuju na pažnju muških kolega. Odlazilo se čak i na izlete ukoliko ćudljivi mart dopusti lepo vreme. Vremenom su se ovi pokloni pretvarali u vaučere sa kojima su žene mogle po svom izboru sebi nešto da kupe u određenim radnjama - parfem, šminku... Bilo je loše? Ni najmanje. Umorne ali zadovoljne, vraćale su se kućama gradskim prevozom, zatrpane cvećem i merkale jedna drugu koliko je koja dobila. Sutradan je sve bilo po starom, ali ih je grejao jučerašnji provod.
Onda je polako sve to postalo previše za firme, opterećenje za njihov budžet. Pod parolom da je Dan žena nešto prevaziđeno, privatni kapital je zatvorio kasu, stegao se ko dve pare u vreći i danas retko koja zaposlena žena može da računa na bilo kakav poseban tretman tog dana. Isceđene kao limun, i na poslu i kod kuće, busaju se da preziru taj glupi dan i trče da rintaju svuda. "Šta je bilo, šta zamišljate? Zarađujete, pa kupite same sebi poklon." I muškarcima je lakše - jedna obaveza manje. Nemoj da bacamo pare, nema se. Kakav, bre, 8. mart! On pripada prošlosti, socijalizmu, titoizmu, a mi smo danas nešto sasvim drugo! Neću, ljubavi, da te ponižavam poklonom na taj dan i da ugrozim tvoja ženska prava! Nego, šta imamo za ručak?
Drage dame i sve koje se tako osećate, tražite svoje, makar samo 8. marta! I to je nešto! Neka se muževi, sinovi, šefovi isprse. Duguju vam. Žene dirinče isto kao muškarci, pa i više. Mnogo više. Ne dajte da se prave ludi, otmite parče kolača za sebe tog jednog jedinog dana. I gledajte ih kako se koprcaju, kako neće, ne žele, kako izmišljaju razloge i filozofiraju, a zapravo su stipse koje bacaju pare na gluposti, a žao im je da potroše na vas žutu banku.
Naučite takođe svoje sinove i ćerke da vam nešto poklone tog dana. Tako se uče da poklanjaju, da pamte praznike, od vašeg rođendana do famoznog 8. marta.
Naučite ih da misle o vama, o ženama svoje porodice, kako bi sutra bili dobri muževi, galantni i odani, kao i dobri očevi svojim ćerkama. Lepi gestovi neće narušiti ničiju muškost jer ovde nije reč o muškosti, već ljudskosti. Čak i ako ih boli uvo za 8. mart, sa malo ironije i stila mogu da vas učine srećnom ženom. Jer, ako stalno trubimo da se sreća nalazi u sitnicama, onda je Dan žena praznik slatkih sitnica. Vaš je. I ne dajte ga samo da biste bile u nekom glupom trendu.
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
Bonus video: