Mog sina više nema, on nam je bio jedinac, naše blago, nikog osim njega nismo imali. Svaki dan idem na groblje jer ga više nema, tamo je moje sve. Iz kuće ne izlazim, a žena i ja bez lekova da zaspimo ne možemo.
Ovim rečima započeo je svoju potresnu ispovest Miroslav Radosavljević, otac Đorđa Radosavljevića (15) koji je nastradao pre mesec dana u saobraćajnoj nesreći u Ljuboviđi kod Ljubovije.
Otvorena lobanja
Kako je Kurir pisao, na Đorđa je dok se vraćao iz škole, velikom brzinom naleteo automobil kojim je upravljao sveštenik iz tog mesta S. J. (28).
Porodica Radosavljević skrhana je bolom nakon gubitka jedinca, ali je otac dečaka smogao snage da za Kurir ispriča kako mu je sin poginuo i kroz kakvu agoniju prolazi od tada.
- Čuli smo se 15 minuta pre nesreće. Rekao mi je da će brzo kući i da ćemo se uskoro videti. Nakon toga, zvala je komšinica da kaže da ga je udario auto. Supruga i ja smo odmah otrčali, on je ležao na leđima i njegova krv je bila svuda. Tu scenu neću zaboraviti nikada u životu. Čuli smo sirene na sve strane - priča za Kurir Miroslav.
On dodaje da su lekari uložili sve napore da mu spasu sina i da će im na tome biti zahvalan do kraja života, ali nažalost nije mu bilo spasa.
- Đorđe je imao teške povrede, glava mu je bila otvorena. Kao uzrok smrti navedena je fraktura lobanje - ispričao je otac i dodao:
- Osam dana posle udesa pozvani smo na saslušanje u tužilaštvo, nakon kog su mladića pustili da se brani sa slobode. Mi ga tada nismo sreli, došli su samo njegovi advokati, a ni posle toga ga nismo videli - rekao je otac nastradalog Đorđa.
On ističe i da je posle svega prihvatio da otac osumnjičenog sveštenika, koji je takođe pop, održi opelo njegovom jedincu.
- Mnogo ljudi mi je tada prišlo i reklo da sam veliki čovek i da sam sve izdržao dobro - priča Miroslav:
Kuća mu opustela
- Sinu smo dali 40 dana, umesto da mu idem na roditeljski ili da mu proslavljam rođendan ja mu idem na grob. Posle udesa nisam spavao 25 dana, počeo sam da pijem lekove i svako veče ga sanjam. Roditelji nastradalog dečaka kažu da više nemaju čemu da se raduju, da im je kuća opustela.
- Đorđe je bio naša radost i sreća. Nešto za šta smo živeli. Ne daj bože da neko doživi našu sudbinu, da roditelj sahrani dete - završili su oni.
Kurir.rs/Jovan Mladenović