U okviru obeležavanja 8. marta, Međunarodnog dana žena, osmomartovski karavan žena, danas je stigao u Bujanovac.
Aktivistkinje SOS telefona i Kutka za devojke Vranje, u okviru aktivnosti Balkanske mreže žene protiv nasilja, u partnerstvu sa aktivistkinjama iz lokalnih organizacija: Građanske inicijative, Udruženje Romkinja Bujanovac, BeYond, Region Nišavsko-Pčinjski MŽPN u centru Bujanovca u okviru performansa "Združene za 8. mart" ženama Bujanovca predale su skulpturu peščanog sata sa porukom na srpskom, romskom i albanskom "Svaki minut je važan - stop nasilju nad ženama".
"Skulptura je postavljena ispred Osnovnog suda u centru Bujanovca, gde će simbolično podsećati sve građane ovog grada na to koliko je važno da se zajedno borimo protiv ovog društvenog problema I stajaće do 18. maja - Nacionalnog dana borbe protiv femicida.
Podelile smo letke za borbu za prava žena na srpskom, albanskom i romskom jeziku u cilju podizanja svesti javnosti o radnim pravima žena i neplaćenom kućnom radu. Takođe, želimo da podsetimo na ulogu institucija u prevenciji i borbi protiv nasilja nad ženama", ističu iz Odbora za ljudska prava Vranje.
Podsećaju da se Međunarodni dan žena obeležava više od jednog veka i predstavlja borbu za socijalna, ekonomska i radna prava žena.
"Nejednakosti u platama i manja mogućnost napredovanja i dalje su prisutne u svim sektorima, čak i tamo gde žene čine većinu – muškarci su na bolje plaćenim i odlučujućim pozicijama.
Neplaćeni poslovi staranja o nemoćnim članovima porodice, deci, velikog su obima i često nadoknađuju nepostojanje usluga staranja u društvu. Prema istraživanjima žene u toku života provedu preko 10 godina radeći neplaćene kućne poslove, a muškarci oko 4 godine. Kada bi se neplaćenim kućnim poslovima pridodala ekonomska vrednost, jedna žena u Srbiji bi imala zaradu od 546 evra mesečno.
Pandemija je kućni rad samo uvećala, zatvaranjem škola i obdaništa žene više provode vremena u kući, češće ostaju bez posla ili im se umanjuje zarada.
Žene čine više od polovine svetske populacije ali su ženska prava i dalje sistemski neprepoznata i nepriznata, što postaje posebno vidljivo u situaciji pandemije koronavirusa. Zbog toga smo poslale poruku o povezanosti i združenosti u borbi za prava žena, sada i u multi-etničkoj zajednici, držeći se za ruke oko same skulpture", navode iz Odbora za ljudska prava Vranje.
Kurir.rs/T.S.