Tokom redovnog jutarnjeg pregleda internet-žutara, sabajle jutros pažnju mi privuče naslov na sajtu Nova.rs. Citiram: „Konstrakta o tome da li njena pobeda znači potencijalnu smenu vlasti“. Must read, a. Vaistinu must.
Zdravo zainteresovan da saznam šta Konstrakta ima da kaže na temu dekonstraktivnog dejstva njene pobede na strmopizd vlasti, „otvorih“ ispodnaslovni tekst i obavestih se da pobednica Beosonga - uviđajući kao pametna žena da je pitanje dubinski budalasto - ništa nije rekla na tu temu.
Iz daljeg teksta doznadoh odakle su majke Novinske invencije izvukle zaključak da bi Konstraktina pobeda mogla da se završi izbornim porazom vlasti. „Neki korisnici društvenih mreža“ - tvrdi Nova.rs - „otišli su toliko daleko da su napravili paralelu između Konstraktine pobede i predstojećih izbora u aprilu. Prema njihovom mišljenju, odabir Konstrakte je znak da će se vlast smeniti jer Srbija nije glasala za neku od estradnih opcija na Pesmi za Evroviziju.“
„Narod je“ (opet narod) - glagolji nadalje Nova.rs - „sa više od 40.000 glasova odabrao nju (Konstraktu), što je ‘nekima’ (kojima li, bože) poslužilo kao znak da bi to eventualno moglo značiti smenu vlasti u aprilu.“
Ono, fakat, stvar nije sasvim bezizgledna. Sve što je potrebno je da Konstrakta pedeset puta zaredom pobedi na Beosongu - 40.000 x 50 = 2.000.000, račun čist, ljubav duga - i eto ti pobede, veselja, eto ti reka meda i mleka.
Da se Olivera Bećković ne bi strunila, ponoviću po stoti put: nismo svi isti! Vavilonsko je mnoštvo razlika među življem Kitaj Goroda, Euromahale i Krugova dvojke, ali jedna stvar je zajednička svim čaršijama i svim mahalama - a to su potuljenost i seljačko lukavstvo vazda spremno da tuđim qwrzem omlati gloginje, da uz minimum (ili nula) ulaganja izvuče maksimum profita i da rešavanje ličnih problema prepusti „neokaljanom licu“ koje će doći niotkuda i rešiti stvar.
Odavno smo ovde apsolvirali da loša, zapravo katastrofalna percepcija realnosti stoji u osnovi svih srpskih problema, a legion im je ime. Tako je od nastanka moderne Srbije, tako će biti do kraja sveta (koji, kako stvari stoje, ne mora biti daleko).
Realnost se u Srbiji tradicionalno doživljava kao nešto čime se može manipulisati i uobličavati u saglasju s potrebama, željama i nadama Srba kao celine i kao pojedinaca. Neću da kažem da je realnost dibidus nepromenljiva - to bi bio fatalizam - ali kažem da je potrebno mnogo truda mnogih generacija da bi se realnost donekle pripitomila, pa čak ni tada - kad se tako radi - realnost ne daje nikakve garancije da će poklopiti s nadama, potrebama i željama svojih žitelja.
A naša realnost se baš ne poklapa s našim potrebama, nadama i željama. Ali seljačko lukavstvo i za to ima lek. Pustinja realnosti se ispuni fantazijama (svih boja) i vozi, Miško. Bliži se dan kad će srećni dobitnik sedmice na lotou biti znak skore propasti režima.