PRVI PACIJENTI SA SVINJSKIM SRCEM U SRBIJI DO KRAJA 2022. Profesor Miljko Ristić: Uzimanje organa od životinja promeniće budućnost
Poznati srpski karidolog profesor dr Miljko Ristić, koordinator za kardiologiju u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, izjavio je da će u toku 2022. godine na univerzitetskoj klinici biti urađena transplantacija svinjskog srca pacijentu u Srbiji.
Svet je bio u čudu kada su početkom ove godine prvi put u SAD genetski modifikovane svinje upotrebljene za transplantaciju srca iz životinje u čoveka. Istovremeno, naučnici u Nemačkoj počinju sa kloniranjem i uzgojem genetski modifikovanih svinja, čija će srca biti transplantirana u ljude.
Prof. dr Ristić kaže da je pre 40 godina uzeto srce majmuna i da je presađeno bebi, ali je dete živelo jedva 24 sata. On napominje da su svinje kompatibilnije i da nauka odavno smatra da postoji realna šansa da se organi svinja mogu presađivati ljudima, piše Informer.
- Odavno koristimo srčane zaliske svinje koje presađuju pacijentima. Oni decenijama žive bez problema. Iskustva sa organima uzetim od svinja velika su dobit za kardiovaskularnu hirurgiju. Srčani zalisci su se pokazali kao veoma kvalitetni, jer je pacijentima život produžen, a oni nemaju problem sa odbacivanjem organa - ističe prof. dr Ristić.
Profesor Ristić objašnjava da je sada praksa da se ceo organ presadi, to jest da pacijent dobija kompletno srce, što je skopčano sa rizikom odbacivanja organa.
- Zato se primenjuju metode ubrizgavanja različitih supstanci kako bi pacijenti prihvatili presađeni organ. Vreme će pokazati koliko je madicina napredovala i da li će uspeti da spreči odbacivanje organa, odnosno da li ćemo pronaći adekvatne medikamente, koji će usporiti odbacivanje u slučaju kada je presađen svinjski organ u organizam čoveka.
Profesor Ristić kaže da će vreme pokazati da li transplantacija organa svinje može da nadomesti nedostatak donorskih ljudskih organa.
- Transplantacija srca i drugih organa, rade se već decenijama. Prva transplantacija srca urađena je pre 50-tak godina. Problem je u tome što nema dovoljno donora da bi se zadovoljile potrebe ljudi kojima je potrebna transplantacija (bubrega, srca ili pluća). U svakom slučaju, što se tiče transplantacije srca, godišnje potrebe su u svetu sada narasle na 100.000 slučajeva. Samo pet hiljada pacijenata dobije potrebni organ'. Problem je, međutim onih 55.000 kandidata koji čekaju na transplantaciju srca, a ne dočekaju donora, koji je do sada bio isključivo čovek - kaže Ristić.
On kaže da ne stoji priča kako je rizik od infekcije i odbacivanja organa i visokog krvnog pritiska velik.
- Rizik od infekcije nije visok i više je vezan za neodgovarajući rad tokom postupka transplantacije tih organa. Recimo, na ''Dedinju'' na kraju godine pokažemo koliko je bilo infekcija posle naših hirurških intervencija. To je neophodno, jer ukoliko je infekcija u porastu to je signal da nešto nije u redu u odnosu osoblja prema sterilnosti. U svakom slučaju, infekcija nije problem za transplantirane organe, već ustanove u kojoj se to radi.
Za Srbiju je katastrofalan podatak da smo decenijama na drugom mestu po oboljenju od kardiovaskularnog sistema. Institut za javno zdravlje ''Batut'' za pretprošlu godinu ima podatak da svakog dana u Srbiji od srca umre 145 ljudi. Tome se mora stati na put, jer su to hronične bolesti na koje se može uticati preventivno, što je kod nas potpuno zakazalo.
Zato se zalažem da se, u prvom razredu osnovne škole, uvede jedan čas nedeljno o prevenciji kardiovaskularnih i malignih oboljenja, jer obe grupe bolesti strahovito smanjuju broj stanovnika. Na to možemo da utičemo preventivno. Tako bi se mladim generacijama ukazalo koliko je štetno pušenje, nepravilna ishrana, droga i nepravilan način života - kaže uvaženi profesor za Informer.
Profesor Ristić ističe da ne postoje kontraindikacije i da nema pacijenata kod kojih se ne može uraditi transplantacija. Prioritet se određuje po težini bolesti, pri čemu se prednost daje mlađim osobama. U svakom slučaju, broj organa koji se do sada uzimao od ljudi nije dovoljan, tako da će postupak uzimanja organa od životinja (u ovom slučaju od svinje) promeniti budućnost. Kao i mogućnost da se broj presađenih organa poveća kod svih koji su na listi čekanja. Naravno, to je malo duži put, piše Informer.
(Kurir.rs/ Informer)