Liza Flašar je bogata, neobična djevojka i student matematike. Ona upoznaje Aranđela koji nam od početka do kraja filma ostaje zagonetan.
Potraga za neuništivom plavom bojom sa vizantijskih crkvenih fresaka pretvara se u senzualnu ljubavnu priču... Film Dragana Marinkovića baziran prema motivima iz knjige Milorada Pavića.
On je skroman mladić kome ništa nije dato po sebi i on to prihvata. Nesnađen je iako nije bez talenta, inteligencije i prikrivene energije. Potraga za rešenjem tajnog četvrtog elementa "egipatske tajne boje" srednjovekovnih ikonopisaca, predstavlja njegovu opsesiju.
Ona je mlada, lepa i uspešna devojka od dvadesetak godina. Studira matematki i vešto barata svojim kompjuterom u koji beleži svoju intimu, taj "emotivni odnos" sa mašinom nam pokazuje da je ona ustvari usamljena. Ona voli rizik, brza je u odlukama i pomalo cinična u odnosu sa muškarcima.
Njegova opsesija je neobična i „nepraktična“, a u filmu ima višestruki značaj; ona je vezivni elemenat. Uprljavši ruke neobičnom plavom bojom, Liza pronalazi Aranđela koji joj pomaže da je skine, uz to govoreći da se lako skida, a da on želi pronaći boju koju je nemoguće skinuti.
Scenaristi Milorad Pavić, Nela Marković Bebler i Dragan Marinković uspevaju ono što inače teško uspeva – oni u filmu postižu štimung priča koje su poslužile kao podloga za scenario. Dakle, radnja filma je smeštena u „petom godišnjem dobu“.
Scenaristi i režiser, Dragan Marinković, u filmu koriste postupak karakterističan za Pavićevu prozu uopšte – postupak mistifikacije. Sve što se dešava u filmu jeste mistifikovano, od glavnih junaka Lize Flašar (Katarina Žutić) i Aranđela (Katarina Žutić), njihovih dijaloga i postupaka, pa do same radnje filma.
Osnovicu za film predstavlja priča Vedžvudov pribor za čaj – smisao te priče određuje i konačni smisao filma. Pavić kao scenarista i Marinković kao režiser realizuju ideju koja se i u priči i u filmu pojavljuje na kraju filma, a proizlazi iz simboličkog imenovanja glavnih likova/aktera.
(Kurir.rs)
Bonus video: