Ime Aleksandre Kovač davno je sinonim za kvalitetnu i posebnu pop muziku. Poslednjih godina sa svojim dugogodišnjim životnim partnerom Romanom Goršekom stvara muziku za filmove i serije, gde je pronašla novi izazov.
Od sredine devedesetih, kada je sa sestrom Kristinom kao duet K2 napravila muzičku audio i vizuelnu buru, ona stvara temeljno i posvećeno. Iako je kompletna muzička ličnost, obrazovana i autentična, Aleksandra Kovač pažljivo je birala svoj profesionalni put.
Na njenom poslednjem albumu "Mlečni put" nekoliko testova pripadaju njenoj preminuloj majci Spomenki Kovač. O njoj je Aleksandra pričala za Kurirov porodični magazin Lena na poseban način.
- Većinu pesama za koje je mama napisala tekstove sam napisala početkom 2000-tih kada sam aktivno sarađivala sa hrvatskim izvođačima. Nas dve smo imale neverovatnu saradnju. Ona bi napisala po tri, četiri teksta u par dana između spremanja stana, odlaska na pijacu i kuvanja ručka, i to tekstova kao što su "Poljubi me", "Ako odlaziš" i "Kuća slomljenog srca". Nije bila svesna da to što piše predstavlja vrhunac onoga što je napisano u srpskoj popularnoj muzici, jer njeni tekstovi ne mogu da se porede ni sa jednim drugim.
Aleksandra je godinama donosila duh Zapada, a onda je u seriji "Ubice mog oca" pisala za Šabana Šaulića, a u "Zaspanki za vojnike" komponovala je pesmu koji neki zovu srpskom himnom, "Najduža noć".
- U meni vri južnjačka krv, jer vodim poreklo iz sela Veliko Bonjince, kod Vlasotinca, i tamo sam provela veliki deo svog detinjstva sa bakom i dekom. Skoro je jedan od žitelja tog sela, slušajući moju pesmu "Najduža noć", napisao komentar da sam ja pravi potomak svog dede Dragoslava i da su svi ponosni na mene. Uživam u komponovanju i pevanju autentičnog srpskog melosa.
Kurir.rs/Ljilja Jorgovanović
Bonus video: