Ruska inavazija na Ukrajinu ušla je od pre par dana u treću fazu. Posle prve i druge gde je bio primat na helikopterima, borbenim avionima, i trupama na zemlji, naglasak je sad stavljen na dronove, laserski artiljerijski vođene projektile i oružje visoke precinosti uz kombinaciju sa višecevnim raketnim sistemima BM-31 "Smerč" za udare po većim koncentracijama ukrajinske vojske.
Poslednja dva dana ruska vojska u borbu je uvela taktičke dronove sa kojima se izviđa teritorija i napadaju manje grupacije ukrajinskih vojnika ili eliminišu potencijalne zasede na pravcima nastupanja.
Jedna od bespliotnih letelica koja je dobila borbenu ulogu nad Ukrajinom je Forpost koju je Rusija u vreme čuvene "vesternizacije" ruskih oružanih snaga 2011. godine kupila od Izraela. Inače ova letelica se masovno koristi u okolini Kijeva za napad na oklopnu tehniku ukrajinske vojske, ali i zasede duž pravaca kretanja ruske vojske. Rusija ima u operativnoj upotrebi 25 letelica od ukupno naručenih 90 komada, koliko je bilo ugovorom predviđeno da Rusija nabavi. Inače Izrael je prekinuo bio isporuku ovih letelica na zahtev Amerikanaca 2014. godine.
Forpost nad Ukrajinom se koristi u izviđalkim misijama, čiji se podaci kasnije koriste u korekturi raketnih napada, pre svega višescevnim bacačima raketa tipa "Smerč" i taktičkih balističkih raketa Iskander M.
U izviđačkim misijama osim Forposta koristi se i Orlan -10 i Zala
Krasnopolj
Ruska vojska u napadu na ukrajinske snage u zoni Kijevske oblasti počela je da koristi vođene artiljerijske projektile tipa Krasnopolj za eliminaciju većih tačaka otpora.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije tako je nedavno objavilo video snimke borbenog delovanja po ukrajinskim položajima i borbenoj tehnici.
Naime, izviđački dron „Zala“ najpre locira određenu metu, odredi poziciju, a onda baterija samohodne artiljerije na njih ispali laserski vođeni projektil Krasnopolj.
Ove projektile ispaljuju dve samohodne haubice 2S3 Akatsiya i MSTA-S, koje su raspoređene oko Kijeva.
Razvoj vođenih artiljerijskih projektila visoke preciznosti u Rusiji je započet kasnih sedamdesetih godina prošlog veka u kalibru 152 mm sa laserskim poluaktivnim vođenjem na cilj. Najpoznatiji je model pod nazivom „krasnopolj.
Krasnopolj se vodi po laserskom snopu reflektovanom od cilja koji je osvetljen sa osmatračko-upravljakog mesta uz pomoć lasera za označavanje cilja. Svoju premijeru, kao i haubica MSTA-S, imao je isto na sajmu IDEX 93 u Abu Dabiju. Kada je iz haubice MSTA-S gađan realni cilj na udaljenosti od 15 kilometara.
Ovaj sistem namenjen je za uništavanje ciljeva prvim projektilom, tenkova, borbenih vozila pešadije, artiljerijskih sredstava.
Ne zahteva posebnu opremu na vatrenom položaju ili na komandno-izviđačkom mestu. Topografsko-geodetski podaci dobijeni za gađanje ovim sistemom ne moraju da imaju visoku tačnost.
„Krasnopolj-M“
„Krasnopolj“ se lansira ispaljenjem iz cevi vučnih ili samohodnih artiljerijskih sistema kalibra 152 ili 155mm. Projektil je zbog prenošenja i pakovanja u artiljerijske sanduke izrađen iz dva dela koja se lako pakuju i sklapaju pre gađanja. Priojektil ne zahteva nikakvu kontrolu ispravnosti niti posebne mere održavanja u toku desetogodišnjeg skladištenja.
Iskustva iz upotrebe dovele su do modifikacije ovog projektila u verziju „krasnopolj-M“. Ovaj sistem se po masi i gabaritima ne razlikuje od svog prethodnika, osim po tome što se pakuje u ambalažu bez rasklapanja.
Vođeni projektil „krasnopolj-M“ sastoji se od dva nezavisna sklopa za vođenje (glavni blok, glava za samonavođenje i autopilot) i tela projektila. Ovaj sistem može gađati jedinačno po jedan cilj, istovremeno po četiri cilja ili plotunom po jednom grupnom cilju.
Kurir.rs/A.Mlakar