U SRBIJI ĆE SE PRESAĐIVATI SVINJSKO SRCE LJUDIMA Dr Ristić objašnjava kako je to moguće i zašto prvi takav pacijent NIJE PREŽIVEO
Pedesetsedmogodišnji Dejvid Benet koji je u januaru primio genetski izmenjeno svinjsko srce, umro je u utorak. Benet je bio prvi pacijent ikad koji je primio životinjski organ, genetski modifikovan kako bi se sprečilo da ga ljudski organizam odbaci. Transplantacija, iako mu je pružila još samo dva meseca života, mnogo znači za istraživanje oblasti ksenotransplantacije, koja daje nadu da će moći da se doprinese rešavanju nedostatka donorskih ljudskih organa.
Poznati srpski karidolog profesor dr Miljko Ristić, koordinator za kardiologiju u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, izjavio je da će u toku 2022. godine na univerzitetskoj klinici biti urađena transplantacija svinjskog srca pacijentu u Srbiji. Dr Miljko Ristić bio je gost Kurir televizije i govorio je o ovoj temi.
- Taj pokušaj presađivanja koji je sproveden je ostavio dosta odjeka u svetu i pacijent je ipak živeo 2 meseca. Potrebno je vreme da se prevaziđu sve prepreke. Nije stvar u tehnici izvođenja operacije. Za glavno lečenje posle su odgovorni imunolozi - rekao je za televiziju Kurir prof. dr Miljko Ristić, koordinator za kardiologiju Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Ristić je objasnio i da ovo nije nova metoda.
- Ovo uzimanje srca od svinje nije ništa novo. Mi imamo već srčane zaliske koje ugrađujemo od svinje ljudima koji žive i do 20, 30 godina posle transplatacije. Izgleda da organi svinje odgovaraju ljudskom organizmu. Nikada nismo primetili da je došlo do odbacivanja tog zaliska od svinje. Pacijent živi jako dugo bez ikakve imuno-terapije - rekao je dr Miljko Ristić.
Podsetimo, poznati srpski karidolog profesor dr Miljko Ristić, koordinator za kardiologiju u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, izjavio je da će u toku 2022. godine na univerzitetskoj klinici biti urađena transplantacija svinjskog srca pacijentu u Srbiji.
Takođe, on je dodao da i da je problem manja donora doprineo da se pokuša ovaj poduhvat.
- Problem manjka donora je problem koji se nije prevazišao decenijama. Ranije je bilo potreba za srcem oko 50.000 kandidata u celom svetu, a sada se taj broj novih pacijenata popeo na 100.000. To je enorman broj. Samo 5.000 donora imate u svetu. Godišnje u Srbiji oko 55% koji letalno završe oni tako završe jer su bili srčani pacijenti, a na drugom mestu su onkološki pacijenti - rekao je dr Miljko Ristić.
Kurir.rs
Bonus video: