BELIVUK I MILJKOVIĆ IMITIRAJU ZEMUNSKI KLAN: Ponašaju se drsko i bezobrazno, šalju pretnje! ONI NE UMEJU NI PISMO DA NAPIŠU!

MUP Srbije, ATA images/Antonio Ahel

Božidar Spasić, bivši funkcioner Državne bezbednosti, ocenjuje da je suđenje Belivukovoj kriminalnoj grupi zapravo repriza procesa „zemunskom klanu”.

Marko Miljković (30) Mare, koji sa Veljkom Belivukom (35) odgovara za pet jezivih ubistava, trgovinu drogom i oružjem, otmicu i silovanje, šalje preteća pisma zameniku tužioca Saši Ivaniću, koji sa kolegom radi na njihovom predmetu!

Ovo je otkrio Ivan Ninić, zastupnik porodice ubijenog Gorana Mihajlovića (22), koji je naveo da se Miljković obraća tužiocu pismima u kojima iznosi direktne pretnje, te da ga brine bezbednost svedoka i samog tužioca.

– Mene izuzetno brine što se Miljković direktno obraća svojeručnim pismima tužiocu Saši Ivaniću. Te poruke su delimično direktne pretnje, a delimično prikrivene pretnje. Ne mogu da se izjašnjavam o sadržini tih pisama, ali plašim se za bezbednost – rekao je advokat Ninić.

Božidar Spasić, bivši funkcioner Državne bezbednosti, ocenjuje da je suđenje Belivukovoj kriminalnoj grupi zapravo repriza procesa „zemunskom klanu”.

– I tada su bile posebna meta napada svedoci-saradnici koji su odlučili da sarađuju sa tužiocem, a suđenje nije duže vremena moglo da počne zbog opstrukcije odbrane, koja je takođe tražila izuzeća svih nadležnih sudija i tužioca. Svaki pripadnik klana se u početku suđenja ponašao drsko, bezobrazno. Dolazili su sa određenim obeležjima, pretili tužiocima, svedocima… Ovaj početak suđenja me jako podseća na suđenje „zemunskom klanu” – ističe Spasić.

On napominje da se pretećim pismima Miljković hvata za poslednju slamku.

– Nijedan pripadnik klana ne ume da napiše pismo. Oni umeju da rade samo sa pištoljima i noževima. Svakako da su ta pisma napisana, ali potom korigovana putem njihovih saradnika napolju. To je svetski standard ponašanja mafijaša.

Sada su nemoćni. Jedini pokušaj su ta pisma kojima pokušavaju da nekog kompromituju dodatno, kao što rade Miljković i Belivuk, ili da upućuju pretnje nekom. Ne treba pridavati značaj tim pismima, ali treba povesti računa o familijama zaštićenih svedoka-saradnika, a tužioci su već pod zaštitom službi bezbednosti, tako da su oni svesni da ta pisma ne uzbuđuju nikog – naglašava sagovornik.

Kurir.rs/Objektiv