MILOVAN JOVANOVIĆ: Svet klizi ka ekonomskoj katastrofi
Dok zgroženo gledamo na rat koji se vodi u Ukrajini bez jasnih naznaka ko će ga, kada i kako okončati, svedočimo jedinstvu zapadnih zemalja u suprotstavljanju Rusiji uvođenjem sve težih ekonomskih i finansijskih kazni.
Američki i evropski lideri suočavaju se sa teškim izborom dok odlučuju koliko će agresivno koristiti ekonomske sankcije kao odgovor na rusku vojnu invaziju. Sveobuhvatne sankcije koje su SAD i Evropa uvele Rusiji izazvale su ozbiljne ekonomske poremećaje. Došlo je do podizanja kamatnih stopa, povećanja cene energije, sirovina, industrijskih komponenti i potrošačkih proizvoda.
Cela situacija se u sferi ekonomije najviše odrazila na cenu nafte, gasa, ruda i žitarica. Najbržim tempom u poslednjih 50 godina sada rastu cene energenata i hrane, a počele su da skaču i pre rata. Američke i evropske sankcije su pažljivo osmišljene kako bi se iz embarga isključila trgovina naftom i gasom i da bi se dozvolile finansijske transakcije vezane za energiju. Zavisne od ruskih energenata, zemlje EU sve više su zabrinute kako da zaštite svoju industriju od posledica smanjenja zaliha.
Finansijska kriza 2007-2009. i pandemija 2020/2021. izazvale su šokove na strani potražnje koji su se mogli nadoknaditi snižavanjem kamatnih stopa, kupovinom obveznica, smanjenjem poreza i jačanjem osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Globalna finansijska kriza dovela je do toga da vlade širom sveta stave finansijska tržišta pod čvršću kontrolu, pojačavajući nadzor nad bankama i njihovim aktivnostima. Sada rat i sankcije izazivaju šokove i potrese na strani ponude, što direktno pogađa globalnu ekonomiju. To utiče na smanjenje proizvodnih kapaciteta, tako da se u ovom slučaju ne može primeniti isti recept i sanirati šteta. Ukrajinska i ruska privreda su svakako najteže pogođene.
Ekonomska aktivnost u Ukrajini će se ove godine sigurno smanjiti za više od trećine, što će samo pogoršati humanitarnu krizu. Rat je već naterao više od 1,5 miliona Ukrajinaca da pobegnu u susedne zemlje. Rusija se već suočava sa deviznim ograničenjima, propadanjem rublje, rastućim dužničkim obavezama, a predviđaju se i velike nestašice robe. Što duže bude trajao rat, to će biti veća šteta, a posledice sve dublje. Čak i da se rat završi u narednih nekoliko dana, Rusiji će biti veoma teško da ponovo uspostavi institucionalne, ekonomske i finansijske veze sa Zapadom.
Ekonomske implikacije oseća i Zapad. Embargo Rusiji imaće negativne efekte na čitavu svetsku ekonomiju. Već je došlo do poremećaja u lancu snabdevanja, troškovi transporta ponovo rastu, a zbog inflatornog pritiska, cena robe se povećava.
Zahvaljujući većoj unutrašnjoj otpornosti i agilnosti američke ekonomije, SAD će verovatno bolje proći od Evrope, koja će kliziti u recesiju. Rizici od recesije su veći u Evropi jer će ekonomska integracija regiona sa Ukrajinom i Rusijom i izloženost rastućim međunarodnim cenama gasa povećati potrebe u snabdevanju.
Evropa će pretrpeti i veće finansijske gubitke, pri čemu će određeni sektori biti veoma pogođeni. Sa obe strane Atlantika mogu se očekivati nestabilnosti tržišta. Nova ekonomska i finansijska kriza će se reflektovati u svim delovima sveta.