ŠTA KRAĆA RADNA NEDELJA DONOSI RADNIKU A ŠTA POSLODAVCU: Nezadovoljstvo zaposlenih navelo kompanije da nađu načine da ih stimulišu
Želja mnogih zaposlenih za neke je postala realnost – manje radnih dana, više slobodnog vremena, a plata ista. Računica pojedinih poslodavaca pokazala je da su radnici tako zadovoljniji, a rezultati rada bolji.
Evo koje su prednosti a koje mane skraćivanja radnog vremena.
Da isti posao umesto za pet mogu da urade za četiri dana pokazali su radnici jedne kompanije u Srbiji. Zato od marta rade 32 sata nedeljno. Do te odluke, menadžeri su došli posle istraživanja koje su radili od novembra prošle godine.
"Sve to zajedno dovodi do bolje atmosfere u timovima, bolje atmosfere u kompaniji, dovodi do privrženosti, tj. veće privrženosti kompaniji, veće motivacije i tu posledično već govorimo o porastu produktivnosti, koja je, pored brige o zaposlenima, jedan od glavnih aspekata pri pokretanju ovakvog projekta", kaže Marija Škrbić Dražić, zaposlena u jednoj kompaniji.
Menadžer te kompanije Aleksandar Plavšin kaže da je cilj bio da se na tržištu ponudi nova perspektiva radnog odnosa.
"Zaista, u današnje vreme kada je fluktuacija visoka, kada nije lako motivisati zaposlene, kad je konkurentnost poslodavca velika, potrebno je naći način kako da zapravo na najbolji mogući način ljudskom kapitalu pružimo vrednosti i u dugom roku ih zadržimo kod nas u svojstvu poslodavca", rekao je Plavšin.
Ko koliko radi
Podaci pokazuju da u Evropi najduže rade Austrijanci – 44 sata nedeljno. Slede ih Grci sa 43. Poljaci i Česi rade oko sat manje, a po toj statistici, najkraće su na poslu Danci i Finci – ukupno 40 sati nedeljno.
I u Srbiji se radi toliko – na papiru. U realnosti, ističu iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, radi se 43 sata i 30 minuta.
"Sigurno da učinak nije nešto preterano dobar. Znate, ja stalno to govorim – ona naša izreka: 'Nikada me ti ne možeš dovoljno malo platiti koliko ja mogu malo raditi'. Ponovo dolazimo do onoga što sam rekla, nije bitno vreme provedeno na radnom mestu nego učinak koji postignete, efektivni učinak koji postignete za vreme tog rada", kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.
Šta poslodavci vide kao manu
Da naprave ravnotežu između privatnog i poslovnog nekim poslodavcima, kažu, deluje nemoguće.
"Treba reći da je to moguće samo tamo gde je takav posao da može da se za relativno kraće vreme napravi dovoljna zarada, kako za poslodavca, tako i za zaposlenog. Šta ćemo sa onim danima i onim satima koji su neophodni da bi neki poslovi u kontinuitetu mogli da se rade? Znači, može pojedinac da radi kraće, ali onda umesto tri pojedinca da bude pet onih koji će u vreme kad ovi ne rade, takođe da nastave da rade", rekao je Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
Nove izazove poslodavcima donela je pandemija. Nezadovoljstvo zaposlenih navelo ih je da nađu nove načine da ih stimulišu.
Kanada i Novi Zeland planiraju da skrate radno vreme. Probni program od četiri dana u nedelji primenjivaće se od juna u Britaniji.
Stručnjaci upozoravaju – kraće radno vreme ne podrazumeva i istu zaradu. U tom slučaju bi zaposleni tražili i dodatni posao, a to neretko znači rad u sivoj ili crnoj zoni.
(Kurir.rs/RTS)