Još su jeftina, ali Britanci procenjuju da će ova vozila narednih godina
dostizati basnoslovne vrednosti
Britanska osiguravajuća kuća specijalizovana za oldtajmere „Hegerti“ (Hagerty UK) objavila je listu 10 najpoželjnih kolekcionarskih automobila kojima će tek rasti cena, pa je tekuća 2022. poslednja prilika za kupovinu dok nisu poskupeli.
Godišnja kompilacija okupila je 10 posebnih klasičnih i moderno-klasičnih automobila, od skromnih porodičnih hečbekova do superautomobila visokih performansi. Kupite ih sada, zaradićete velike pare, savetuju Englezi. Predstavljamo modele koji su još jeftini, pa mogu postati najbolje investicije.
Ferari 458 Italija (2010-2015)
„458 Italija“ je označio kraj jedne ere iz „štale konja koji skače“. Bio je to poslednji V8 automobil sa „prirodnim“ usisavanjem vazduha napravljen u Maranelu - i verovatno najbolji.
Kada je stigao 2010. godine, bio je to ogroman korak jer je 458 bio nečuven, drumski projektil koji je privukao pažnju Pininfarininim upečatljivim spoljašnjim stilom i dramatičnim putničkim prostorom nalik na pilotsku kabinu borbenog aviona. „Ferari“ je konačno ušao u 21. vek izbacujući zauvek manuelni menjač i zamenjujući analogne instrumente digitalnim.
Mađioničari iz Modene su izvukli 562 KS iz svojih 4,5 litara, pritom se motor crveneo na 9.000 o/min. Slanje te snage na zadnje točkove bio je posao 7-stepenog menjača sa dvostrukim kvačilom koji bi menjao brzine mnogo brže nego što je to ljudski moguće sa ručnim menjačem.
458 može da se lansira do 200 km/h za 10,4 sekunde i ide do 320 km/h a kočenje se vrši pomoću keramičkih diskova koji su zapanjujuće snažni, dok je upravljanje toliko brzo i direktno da je u početku potrebno malo vremena da se navikne pre nego što postane druga priroda.
Maserati 3200 GT (1998-2002)
Lako je zamisliti zašto bi neko pao na „maserati 3200 GT“ kada je bio nov. „Maserati“ je ime koje je podseća na pedigre moto-sporta, bezvremenski italijanski dizajn, ekskluzivnost i duh koji se razlikuje, a i 3200 GT je izgledao fantastično.
Dizajnirao ga je čuveni Đorđeto Đuđaro, istovremeno je bio i elegantan i mišićav, sa prepoznatljivim detaljima kao što su zadnja svetla u obliku bumeranga, „Maseratijev“ trozubac postavljen u C-stub i maska koja zrači glamurom.
Pod rukovodstvom „Fijata“ i „Ferarija“ zamišljen je sa moćnim V8, tvin-turbo motorom koji pokreće zadnje točkove. Priča se da motor razvija više snage, ali je unutrašnja politika obezbedila nižu snagu od „Ferarijevog F355“.
Bez obzira na to, kada se ta dva turbo punjača aktiviraju, 3,2-litarski V8 surfuje na talasu obrtnog momenta, koji bi i savremeni „porše 911“ pokolebao.
MG TB (1939-1940)
„TB midžet“ je najređi od svih MG T-serije. Prvi primerak proizveden je u maju 1939. godine, samo 379 je napravljeno pre Drugog svetskog rata. Obeležio je značajan trenutak u istoriji MG - uvođenje KSPAG motora. Ovaj agregat od 1.250 kubika bio je tako dobro projektovan da je nastavio da pokreće skoro svaki MG u narednih 15 godina, menjač nema sinhronizaciju, zaustavljanje sa doboš kočnicama zahteva ogroman pritisak na pedalu da bi se obezbedila bilo kakva vrsta reakcije.
Predratni automobili su sve ređi prizor na putevima, zato je najstariji automobil na ovogodišnjoj listi MG TB izabran jer nudi relativno jeftin ulazak u mnoštvo istorijskih događaja u moto-sportu, uključujući „Mile milju“, što ga uz njegovu retkost, čini popularnim modelom.
Mini kuper (2001-2006)
Rad na projektu BMW-ovog novog „minija“ počeo je 1995. godine pod „Roverom“, sa neustrašivim retro dizajnom Frenka Stivensona. Bio je to divan omaž originalnom „ostinu“, koji više nije bio tako mali, ali još uvek nosi onu atmosferu klase koju je „mini“ uvek održavao.
Postojale su sumnje o tome da li njegov neobični motor može da ispuni očekivanja, ali priroda 1,6-litarskog motora koja se raduje visokim obrtajima pružili su odgovor. Bio je dovoljno dobar da „mini“ postigne 100 km/h za manje od deset sekundi.
Porše bokster (1996-2004)
Nekoliko automobila je tokom godina zaslužno za spas „Poršea“, to su 924, „kajen“, ali i „bokster“, koji je najviše pomogao. Danas se „986 bokster“ (ime mu je spoj boksera i spidstera) smatra jednim od najpristupačnijih načina da se štutgartski sportski automobil parkira ispred kuće.
Skromna snaga iz vodeno hlađenog 2,5-litarskog bokser šestocilindraša pokazala se malom smetnjom jer se smatrao mlitavim ali gledano iz današnje perspektive, pristupačne performanse i linije iz 90-ih (sa karakterističnim 'prženo jaje' farovima) više ne izgledaju kao ograničenja, niti je cena.
Početna cena „bokstera“ je bila oko 70.000 nemačkih maraka, što je bilo nešto više od polovine cene tadašnje 911 Carrere.
Neki kritikuju kabinu 986 da se oseća malo jeftino, ali to je samo po standardu drugih Poršea. Danas se oseća sirovim, sa dobro podstavljenim sedištima i idealnom nisko postavljenom pozicijom za vožnju.
Prepoznatljivi Porše instrumenti nalaze se ispred volana, a ima dovoljno prostora za odlaganje da ovaj kabriolet učini iznenađujuće praktičnim. Boxster se može pohvaliti prednjim i zadnjim gepekom, tako da možete spakovati priličan broj torbi za vikend bekstvo.
Takvi svakodnevni detalji će biti zaboravljeni za nekoliko minuta, jer ćete biti ometeni kvalitetom „boksterovih“ kontrola, a skromna snaga i precizan, predvidljiv odziv gasa vas čuvaju od nevolja u svakom slučaju dok su kočnice su i dalje moćne za automobil star više od dve decenije.
Reno 4 (1961-1994)
Rival „sitroen 2CV“ lutao je Francuskom deceniju, a „Reno“ je znao da može da ponudi slične karakteristike u paketu koji će se dopasti još većem broju ljudi.
4L je zamenio posleratni 4CV sa zadnjim motorom i ponudio više od praktično svega: prostora, pouzdanosti, bezbednosti i performansi.
4L koristi motor sa modela 4CV da bi pokretao prednje točkove, što je automobilu dalo jednu od njegovih najistaknutijih elemenata - menjač koji izvire iz kontrolne table. Korišćenje potpuno nezavisnog vešanja dalo je 4L još jednu od njegovih jedinstvenih karakteristika - međuosovinsko rastojanje 45 mm duže na desnoj strani nego na levoj. Sa snagom od 34 KS nije ikada imao performanse da ometaju neujednačeno međuosovinsko rastojanje.
Više od osam miliona jedinica proizvedenih između 1961. i konačnog (slovenačkog) modela napustilo je fabriku zaključno sa 1994, on je i dalje najbolje prodavan automobil koji je Francuska ikada proizvodila.
"Četvorkin" menjač je jednako mehanički za upotrebu koliko je intrigantan za posmatranje; to je zapravo konvencionalni "H menjač", samo postavljen na horizontalnu ravan. Jasno upravljanje je u početku lagano, ali brzo otežava, možda da bi odvratilo bilo kakvo preterano entuzijastično skretanje u krivine.
Kočnicama je potreban snažan pritisak da bi se zaustavio, a kišno vreme pokazuje ograničenja u sistemu grejanja i ventilacije što bi vas odvratilo od redovne upotrebe.
Da, možete kupiti nešto brže, ali cela poenta "Četvorke" je da, barem danas, nudi bekstvo od sve bržeg tempa života. Ukrcajte se i uživajte u vožnji.
Reno klio vilijams (1993-1995)
Homologacijski specijal. To su dve reči koje će garantovano povećati broj otkucaja srca bilo kog entuzijaste. To je u suštini više tehnički način da se kaže „trkački automobil za put“ - ili, u slučaju „reno klio vilijamsa“, reli automobil.
Čudno je možda, što automobil razvijen da učestvuje u relijima Grupe A i Grupe N nosi ime tima Formule 1. Ali ovo je bilo doba kada su Prost i Mansell osvojili uzastopne titule, pa je prodaja svih 2500 automobila potrebnih za homologaciju nesumnjivo bi imala koristi od F1 asocijacije.
Automobil je u potpunosti razvio Renault Sport a Clio 16v, poslužio je kao osnova. Dobio je ojačanja od trkačkih automobila Clio Cup, zajedno sa izmenjenim vešanjem. Širina točkova je proširena za 34 mm, da bi zlatni Speedline točkovi od aluminijuma bili su stisnuti ispod lukova 16v.
Dvolitarski motor sa 148 KS je takođe dobio nove bregaste osovine, klipnjače, klipove, veće ventile, jače kolenasto vratilo, lagani izduvni sistem. Svi „vilijamsi“ su ofarbani u 449 metalik sports plavu, opremljeni su sportskim sedištima i dobili su numerisanu pločicu na instrument tabli.
Rols-rojs kamarg (1977-1986)
„Kamarg“ (Camargue) bio je najskuplji automobil na svetu u to vreme, 1975. koštao je 29.250 funti - što je ekvivalentno skoro 291.000 funti (350.000 evra) u današnjem novcu.
Bio je kontroverzan ne samo zbog veličine ove velike britanske kopnene jahte već zbog smelosti „Pininfarinine“ karoserije. I zbog toga je bio daleko od gromoglasnog uspeha. Oko 530 automobila je proizvedeno između 1975. i 1986. godine i redovno se pojavljivao na listama ružnih automobila širom sveta.
Ali ova velika dama ima pristalice, to je nekonformistički automobil za one koji pronalaze mnogo čemu da se dive u nekonvencionalnim objektima. Da li se luksuz oseća? Nesumnjivo. Koža je bogata, tepisi su toliko duboki da samo želite da skinete cipele i čarape i uvijte prste u njih, a možete videti svoj odraz u hektarima uglačanog oraha, a komandna tabla više liči na kontrolnu tablu privatnog mlaznjaka iz sedamdesetih.
Motor je Rolls-Roice-ov standardni V8 od 6,75 litara, upravljanje je prijatno lagano, servo kočnice prilično oštre, a fokus menjača je isključivo na obezbeđivanju besprekornih promena, a ne trenutnom odzivu. Za razliku od Silver Shadow modela, „Kamarg" je tako neobičan u svakom smislu.
Trijumf TR6 (1969-1976)
Nemačka kompanija „Karman“ imala je zadatak da oblikuje TR6 iz 1969. godine, i bilo je jednostavno, relativno lako: veliki 2,5 motor napred (150 KS), dva sedišta u sredini, krov koji možete ostaviti dole i pogon na zadnjim točkovima.
Ova jedinstvena svrha znači da tačno znate šta ćete dobiti kada sednete iza volana sa drvenim okvirom a to je bučna, otkačena, sportska nota koju biste ikada dobili od sportskog automobila iz te ere, ovaj automobil ima sportski auspuh, ali i zato što je tako Triumph želeo da zvuči.
Naravno, šasija se savija, ali to je za očekivati kada se koreni ovog automobila mogu pratiti do TR2 iz 1953. godine. Sa savijanjem ili bez, osećate se udobno kako sedite u kabini, gledajući preko gornjeg dela furniranog drveta, i bez obzira koliko teško ili nežno idete, vi ste deo procesa.
Uživaćete u zvuku motora, pritisnuti gas za prebacivanje u niži stepen prenosa i uživati u prirodi upravljanja, kočnica, pa čak i menjanja stepena prenosa bez pomoći. Čak i bez savršenog letnjeg dana, divnog dela puta, uživanje je voziti se.
Ako ranije niste posedovali automobil ove ere, ne žurite i pogledajte što više možete. Rđa može biti ozbiljan problem, posebno na odvojenoj šasiji ako se čvrsto drži oko oblasti kao što su tačke montaže vešanja i tačke podizanja diferencijala.
VW T3/T25 kamper
Ako su proteklih nekoliko godina išta dokazale, onda je to da ljudi žude za bekstvom. Evo klasika koji može da pruži upravo to – odmor od rutine, vikend ili nedelju dana, ili čak priliku da kuću, spakujete u kombi i provedete godinu dana na turneji po Evropi i šire.
T25 je bio treća generacija "Folksvagenovog" praktičnog radnog vozila sa zadnjim motorom, i predstavljen je 1979. Glavni napredak T25 bilo je vodeno hlađenje (još uvek u bokser formaciji) od 1983. a kasnije korišćenje rednih dizel motora, oba sa prirodnim usisavanjem i turbo punjenjem.
Rane automobile odlikuju prvenstveno okrugli farovi, dok je revizija iz 1986. sa sobom donela pravougaone farove i u nekim varijantama, veće i branike koji se ne razlikuju od onih „velikih branika“ Golfa dvojke.
Međutim, sužavanje originalne specifikacije T25 je teško ovih dana, jer su, kao i skoro svi "Folksvageni", modifikacije veoma popularne.
Vožnja može postati malo poskočna, ali uglavnom se kreće opuštenim hodom, sa dobrim kočnicama, više nego adekvatnim performansama u poboljšanom obliku neizmerno je zadovoljavajuće krstariti T25, posmatrajući svet sa uzvišenja. Uspravan položaj za vožnju je iznenađujuće udoban i pogled napred neometan poklopcem motora, pošto sedite iznad prednjih točkova.
Stefan Nedeljković