Žarko Radulović Đaro, bio je moćno ime ne samo na "vrelom asfaltu" Crne Gore i Srbije, već i Evrope. Družio se sa mnogim najjačim facama podzemlja, kao što su: Vaso Pavićević, Joco Vujičić, Milan Rogović Rogo, Bojan Petrović, Šaban Marjanović, Boško Radonjić, Slobodan Šolaja, Boris Petkov, Goran Vuković i Đorđe Božović Giška. Giški je bio i kum. Đaro xe izjašnjavao se kao veliki Srbin, bio je u ratu u Srpskoj gardi sa Vasom i Giškom. Nakon Božovićeve smrti, često je posećivao Giškinu majku.
Širom auditorijumu postao je poznat kada je ubio Laza Delevića, Joksovog najboljeg druga. Lazo je važio za legendu Podgorice kao jedan od najjačih momaka kome malo ko može stati na crtu kada su fer tuče u pitanju. Za ovo ubistvo, Đaro je robijao u Foči.
Kakav je Đaro bio strah i trepet, govori podatak da je čak i Darko Ašanin je, po pričama, morao da radi sklekove kada mu je Đaro upao u kockarnicu i razoružao obezbeđenje. Raduloviću je bilo milo što je on kao veliki Srbin ponizio najpoznatijeg Jugoslovena sa "vrelog asfalta". Pošto se pričalo da je Đaro plaćeni ubica, nakon ovoga se Darko sklonio u Grčku, plašeći se da je neko naručio njegovo ubistvo.
Đaro je otišao u Belgiju, u grad Antverpen i, prema pričama, postao šef mafije. Ubijen je 1998. u Antverpenu u svom kafiću "NR. 30". Ubio ga je Goran Vrboski, tj. Rajko Nenadović (koristio tuđi pasoš), čovek kojeg je Đaro izvadio iz zatvora i nesebično mu pomagao u nevoljama. Priča se da ga je ubio zbog skupocenog sata ili zlatnog lanca i pri tom izranjavao druge goste lokala. Navodno se plašio da će Đaro da ga smakne, pa ga je preduhitrio.
(Kurir.rs/Legende devedesetih)