Oni koji piju nešto 10 do 15 godina, oni se plaše. Ali, za sada nema nema razloga da se stvaraju zalihe. I tokom trajanja korone tim svakodnevnim hroničnim hroničnim lekovima, bili smo odlično snabdeveni. Sve pohvale kome treba za to, ko je najzaslužniji, kažu apotekari
BEOGRAD - Zbog situacije u Ukrajini, narod se pita da li će biti hrane, pa iako država napominje da nema potrebe za stvaranjem zaliha, pojedini građani ih opet prave.
Tako su počeli i sa lekovima, ali farmaceuti poručuju da nema potrebe za tim jer je tržište snabdeveno. Dragutin Rajevac, predsednik Saveza privatnih apotekara Srbije, kaže za Telegraf da polako raste potražnja za lekovima, te hronični bolesnici sada umesto jedne kutije, dovoljne za mesec dana kupuju po dve, tri neki čak i pet kutija.
- Polako raste potražnja. Ne bih rekao panika, to je gruba reč. Pacijenti koji su kupovali po jednu kutiju za mesec dana terapije, prelaze na drugu varijantu, uzimaju dve, tri, četiri... Bilo je i ljudi koji uzimaju pet. Naravno, svako od njih ima priču. "Idem van Beograda, ne znam da li ću tamo naći". Naravno, mi ne kočimo prodaju, jer znamo hronični pacijenti moraju da imaju konstantnu terapiju - kaže Rajevac.
I upravo, po više kutija nego do skoro, uglavnom kupuju hronični bolesnici.
- Oni koji piju nešto 10 do 15 godina, oni se plaše. Ali, za sada nema nema razloga da se stvaraju zalihe. I tokom trajanja korone tim svakodnevnim hroničnim hroničnim lekovima, bili smo odlično snabdeveni. Sve pohvale kome treba za to, ko je najzaslužniji. Bilo je stalno permanentno snabdeveno tržište sa tim opštim lekovima. Nije bilo većih ispada antibioticima, dečijim preparatima. Za ove dve godine epidemije snabdevanje je bilo neočekivano dobro. Nadam se da će se to tako i nastaviti. E, sad, ako kurs evra bude 120, pitanje je da li će uvoznik da kupuje po staroj ceni lekove - kaže Rajevac.
Na pitanje da li se boji crnog tržišta, kaže da i objašnjava iz kog razloga:
- To crno tržište nas je 90-tih na neki način sačuvalo, preživeli smo. Sada postoji tih toliko surogata koji uopšte nemaju nikakvo dejstvo. I, kad nema dejstvo to je opet dobro, ali imate lekova kod kojih je prošao rok, koji su povučeni, doneti, pa prepakovani... Tu ima dosta stvari koje nisu dobre za pacijente, jer vi kada kupite lek vi mislite da ste kupili ono što vam stvarno i treba - kaže Rajevac.
Jedino čega nema, a deficitarno je na nivou države, jeste fraksiparin, i sa njim je, kako nam objašnjava Rajevac, problem sve vreme korone.
- On je deficitarna roba i gotov sav koji se uveze ide na klinike, i to je dobra priča. Uglavnom ga pacijenti dobijaju po izlasku iz bolnice, ali ima i onih koji ga ne dobiju pa po izlasku ne mogu da ga nađu, idu u jednu, drugu, petu, sedmu apoteku, a nema ga ni kod mene. Jer, nema ga dovoljno i nama kada stigne, to je jedna ili dve kutije a to je dovoljno za jednog pacijenta.
Deficitarnost fraksiparina traje otkako je korona došla, čas ga ima, čas ga nema, pojavi se, dobijemo 20 do 30 kutija a to nije ništa. A, problem je i što jedna jačina ne može da se zameni sa druge dve, pa pacijenti moraju opet kod lekara - objašnjava nam Rajevac.
Kurir.rs/Telegraf