Slavna manekenka Bela Hadid otkrila je da je operisala nos kad joj je bilo 14 godina - i sad žali zbog toga. 25-godišnja manekenka ranije je tvrdila da se nikada nije podvrgnula plastičnim operacijama, ali je sada u iskrenom razgovoru za "Vog" otkrila da je ipak korigovala nos kad je bila tinejdžerka.
Takođe je detaljno opisala svoju borbu s prihvaTanjem svog tela i brigu o mentalnom zdravlju, te je priznala da se uvek osećala "ružnom" i "manje kul" u odnosu na svoju stariju sestru Džidži Hadid.
"Volela bih da sam zadržala nos svojih predaka. Mislim da bih prerasla tu nesigurnost", rekla je lepotica holandskih i palestinskih korena. Ipak, insistirala je na tome da je rinoplastika jedini zahvat koji je napravila.
"Ljudi misle da sam se potpuno zaj*** sa svojim licem zbog jedne fotografije iz vremena kad sam bila tinejdžerka, a na kojoj izgledam natečeno. Prilično sam sigurna da sada ne izgledamo isto kao kad nam je bilo 13 godina, zar ne? Nikada nisam koristila filere, stanimo tome na kraj. Nemam problema s njima, ali to jednostavno nije za mene. Ko god misli da sam podizala oči ili kako se to već zove - to je samo traka za lice! Najstariji trik na svetu", rekla je manekenka i otkrila da se zbog kritika na račun svog izgleda osećala kao da nije vredna da se zove supermodelom.
"Činilo mi se kao da ljudi žele da se osećam kao da ne zaslužujem ništa od ovoga. Ljudi uvek imaju nešto da prokomentarišu, ali ono što moram reći je da sam uvek bila neshvaćena u ovoj industriji i od strane ljudi oko mene", priznaje Bela.
Nije pomoglo ni to što je odrastala uz stariju sestru Džidži, koja je takođe supermodel. Priznala je da se ceo život upoređivala s njom.
"Bila sam ružnija sestra. Ja sam bila brineta. Nisam bila tako kul kao Džidži, niti sam bila tako otvorena. To su ljudi govorili o meni. I nažalost, kad vam neko to toliko puta ponovi, jednostavno poverujete u to", otkrila je Bela.
"Uvek sam se pitala kako sam ja kao devojka koja je toliko nesigurna, teskobna, koja se muči s depresijom, problemima u vezi izgleda svog tela, problemima s prehranom, koja mrzi da je dodiruju, koja ima veliku društvenu anksioznost - uspela ući u ovaj posao? Ali s godinama sam postala dobra glumica. Navukla sam smešak na lice. Uvek sam se osećala kao da moram nešto da dokazujem. Ljudi mogu reći bilo šta o tome kako izgledam, kako govorim, kako se ponašam. Ali u sedam godina nikada nisam propustila da dođem i obavm posao, nikada nisam otkazala neki posao ili zakasnila. Niko nikada ne može reći da se ne dajem 100 posto u ovo što radim", iskreno objašnjava manekenka.
Rad u modnoj industriji nije joj pomogao da se reši nesigurnosti. Bela je progovorila i o toksičnoj strani te industrije, kao i nerealnim očekivanjima s kojima se susreću modeli.
"Dolazile bi mi devojke koje su plakale u četiri ujutru, koje su se još uvek pripremale za nastup, a u 7 sati su morale biti na drugoj reviji. Bile su potpuno uništene, kosa im je bila spaljena, nisu ništa jele, bile su toliko iscrpljene da su se počele da se tresu. Sada se konačno progovorilo o veličinama, ali kad sam ja prvi put započela ovu karijeru pre sedam godina, nisam mogla ući u kreacije Saint Laurenta. I sećam se da je stilista pričao o mojoj težini, jer me nije mogao zakopčati. Gledajući unazad, mislim da veličina Saint Laurent komada jednostavno nije bila prava veličina ni za koga. Ali onda pomisliš da s tobom nešto nije u redu, a nitko oko tebe ti neće reći - ne, ne, ti si dobra, ne brini, u veličini je problem, premala je. Nekako te samo gledaju kao da moraš obući nešto drugo. A ti tada pomisliš - onda je valjda problem u meni", govori Bela.
Priznala je da te modna industrija može vinuti u zvezde, ali te može i slomiti , pa ti je potreban naporan rad kako bi se očuvalo mentalno zdravlje.
"Kad se svako jutro morate buditi s ovim mozgom, to nije lako. Sada sve što radim, prvenstveno se brinem da očuvam svoje mentalno zdravlje. Moda vas može ili vinuti u zvezde ili slomiti. Morate se svaki dan svesno truditi da vas to sve ne slomi. U ljubavi uvek ima malo tuge", kaže Bela.
"Tri godine dok sam radila, svako jutro bih se budila histerična, u suzama i sama. Nisam to nikome pokazivala. Otišla bih na posao, plakala u svojoj maloj zelenoj sobi za vreme ručka, završila dan, otišla u neki nasumični mali hotel u kojem bih provela
noć plačući i onda se ujutro ponovno probudila i radila istu stvar", priseća se. Problem je na kraju postao toliko ozbiljan da je na dve nedelje otišla na lečenje.
"Jako dugo nisam znala zbog čega tačno plačem. Uvek sam se osećala srećnom, a to me onda još više uništilo. Bilo je ljudi na internetu koji su govorili - ti živiš ovaj neverojatan život. Pa kako se onda mogu žaliti? Uvek sam smatrala da nemam pravo da se žalim, što je značilo i da nemam pravo da tražim pomoć, a to je bio moj prvi problem", zaključuje slavna ljepotica.
(Kurir.rs/Jutarnji.hr)
Bonus video: