Variola vera za nas je istorija, koju učimo baš ovih dana, na 50. godišnjicu od izbijanja epidemije u SFRJ, ali je variola i te kako znana Srbima. Ona je pomorila decu kneza Miloša, ali i oslepela čuvenog guslara Filipa Višnjića. Pre gotovo dva veka nije bilo šale s vakcinacijom. Ni šegrtovanja, školovanja, sklapanja braka nije bilo ako niste pelcovani ili ste u najmanju ruku preležali pošast koja je ubijala 20 do 50 odsto zaraženih, a preživele unakazivala.
- O prisustvu i razmerama variole u 19. veku svedoči i jedan od najpoznatijih srpskih guslara, pevača i tvoraca narodne poezije Filip Višnjić (1767-1834), za koga se u školskom gradivu učilo kao o "slepom guslaru", ali ne i o tome da su njegovo slepilo, kao i kraste na licu bili posledica velikih boginja koje je preživeo u detinjstvu - piše istoričarka prof. dr Radina Vučetić u knjizi "Nevidljivi neprijatelj, variola vera 1972", koja navodi i sledeće:
- Budući da je knezu Milošu troje dece umrlo od variole, on je doneo odluku da se 1826. u Požarevcu vakciniše njegov trogodišnji sin Mihailo, te je tako budući srpski vladar postao prva osoba u Srbiji za koju se pouzdano zna da je primila vakcinu protiv velikih boginja od strane pravog lekara.
Vakcinisanje je postepeno uvođeno u narod, a krupne promene zbile su se 1839. zbog jake epidemije variole, kad su doneta izuzetno moderna "Pravila za kalemljenje boginja". Sve se radilo po pe-esu, a postojali su i protokoli za svakog vakcinisanog.
- Da bi narod stekao poverenje u vakcinu, Miloš Obrenović naredio je da je prvo prime činovnička deca, a bez žutog kartona ("feda"), kao potvrde o vakcinaciji, nije se moglo venčati, ni dobiti stipendiju. Sveštenici su bili dužni da o koristima vakcinisanja opominju narod u crkvama najmanje jednom u tri meseca - piše prof. Vučetić.
Od 1842. ko nije preležao velike boginje ili nije bio vakcinisan, nije mogao da bude primljen u gimnaziju, licej ili bogosloviju, a ni da dobije državnu stipendiju, dok majstori nisu smeli da za šegrte prime nevakcinisane učenike. A od 1843. u gradovima i od 1844. u selima, nije bilo dozvoljeno sklapanje brakova ukoliko par nije bio bezbedan od boginja (preležao ili vakcinisan).
Kurir.rs/J. S. S.