SUZA MOJA NEMA RODITELJA: U Kosovskoj Mitrovici obeležena godišnjica pogroma, pobijenim Srbima služen parastos (FOTO)
KOSOVSKA MITROVICA - Mirno, smerno, tiho, dostojanstveno, svoji na svome, Srbi u Severnoj Mitrovici obeleželi su 18. godišnjicu martovskog pogroma 2004. godine u kome je na Kosovu i Metohiji od 17. do 20 marta te godine ubijeno 19 Srba, više stotina njih je ranjeno, hiljadu kuća spaljeno i razoreno, 4.000 Srba prognano, više od 30 crkava spaljeno, devastirano, razoreno...
-Suza moja nema roditelja - citirao je u Mitrovici istoričar dr Jovan Aleksić velikog Njegoša, govoreći o činjenici da se takvo nasilje desilo u Evropi, na samom početku 21. veka, pred očima međunarodne zajednice i međunarodnih mirovnih snaga i da za sva ta zlodela niko nije odgovarao, niko nije kažnjen.
Kod spomenika "Beli anđeo" na glavnom mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici služen je parastos svim Srbia pobijenim širom Kosova 2004. godine ali i onim stradalim u NATO bombardovanju i kasnije od UČK. Položeno je cveće na mesta gde su ubijeni meštanka Mitrovice Jana Tučev iza koje je ostalo dvoje dece od devet i četiri godine i Borivoje Spasojević, takođe stari Mitrovčanin.
-Svaki mart donese nam novu tugu, novo sećanje na nevino ubijenog oca koji je stradao od snajperskog metka, na pravdi boga, ni kriv ni dužan - kaže Borivojev sin Dragan.
-Osamnaesti put obeležavamo taj strašni 17. mart. Pamtimo sirene za uzbunu trčanje ka mostu, pucnjavu, borbu za odbranu našeg grada, naše ranjene i ubijene komšije. Proterane sunarodnike, oskrnavljene, spaljene svetinje. Pamtimo ono što bismo možda da zaboravimo, a ne bismo trebali i ne bismo smeli. U savremenoj Evropi početkom 21. veka nigde se nije desio tako dobro organizovan zločin kao ovde, na Kosovu i Metohiji - reči su istoričara Aleksića.
Među tada spaljenim crkvama je i Bogorodica Ljeviška, koja je zbog svog značaja stavljena na listu UNESKO-ve kulturne baštine.
-Sve se to dešavalo pred očima celog sveta. Kamere lokalnih, globalnih medija praktično su uživo prenosile nasilje nad nevinim ljudima i njihovom imovinom i svetinjama. Deklarativne osude, sterilni pozivi na mir i uzdržanost nisu zaustavili vandale u njihovim namerama da naprave ono što su napravili - kaže Aleksić.
On podseća da su pripadnici mirovnih snaga imali zadatak da sačuvaju mir, a oni su, uz retke izuzetke mirno posmatrali nasilje koje se dešavalo pred njihovim očima.
-Veliki Njegoš jednom prilikom je rekao i da "nada nema pravo ni i u koga do u Boga i u svoje ruke". A da je ta vanvremenska misao svakako istinita dokazuje i činjenica da posle svih martovskih pogroma koje mi ovde trpimo decenijama, čak i vekovima, danas ovde mirno, dostojanstveno, stojimo okupljeni, da šetamo ulicama na kojima se vijore naše trobojke, pored one čuvene poruke na zidu u Ulici Kralja Petra da "odavde nema nazad" - rekao je Aleksić, pozivajući na čuvanje sećanja na martovski pogrom, na nevino ubijene, kako po ko zna koji put Srbi ovde ne bi doživeli istu sudbinu.
Kurir.rs/Z. Š.