Dugo je Ivan Ivanov čekao priliku da mu se profesionalni put ukrsti s pravim glumačkim zadacima. Iako je nakon diplomiranja pre tačno dve decenije svoj poziv često menjao novinarskim, nije odustajao, a uloga u seriji "Kolo sreće" pokazala je da mu se istrajnost isplatila. Sve što je naučio, prvo na akademiji, a potom i na televiziji radeći kao voditelj i reporter, sada primenjuje gradeći lik Momčila.
Da li je bilo teško uklopiti se u uigranu ekipu serije "Kolo sreće"?
- Lako je uklopiti se u dobru i profi ekipu kakva je "Smart medija". Oni su nam stvorili dobre uslove, a mi njima dobar proizvod. Učvrstio sam stara prijateljstva i stvorio nova.
Koliko ste lik Momčila prilagođavali sebi?
- Pošto volim sve da probam i da zavirim u svaki kutak života, jedno vreme radio sam kao novinar i reporter. Od mene se tada nije očekivalo da budem hrabar i postavljam prava pitanja na pravom mestu u pravo vreme. Od sebe sam imao druga očekivanja. Bilo je situacija kada sam zbog toga dobijao i packe, kazne, pa čak i pretnju. Novinarstvo je dobro, plemenito i dinamično zanimanje, ali šta god da novinar kaže ili napiše, a to ode u etar, to će nekome da smeta. Najteže je ipak kada kažeš istinu. Napokon sam mogao to s Momčilom. Nisam ga prilagođavao sebi, već sebe Momčilu.
Kako se provodite na snimanju?
- Sve vreme se zabavljamo. Jednom nedeljno, kada su nam slobodni dani, družimo se po kafanama, pozorištima i bioskopima. Najčešće su to ipak kafane. Kafana je najstarija srpska institucija, tako da je naše druženje institucionalno. Svake naredne nedelje nađemo novu instituciju.
Znate li šta je bilo presudno da vas reditelji tri puta zovu za ulogu inspektora u serijama "Besa", "Koleginice" i "Dinastija"?
- Valjda zato što znam da postavim pitanje. To je zajedničko i inspektorima i novinarima koje sam igrao. I jedni i drugi čeprkaju po ljudima. Moraš da znaš da postaviš pravo pitanje i da izvučeš odgovor, da ih skeniraš, gledaš u dušu, loviš njihove greške.
Koji žanr vam najviše leži?
- Interesuju me drame i trileri, ali komedija oslobađa i leči. Dakle, mešano meso. Red drame, red komedije. Komedija jeste teža iako to ne izgleda tako. Moraš da imaš taj iks faktor za nju. S tom predispozicijom se rađaš, pa je kasnije usavršavaš. Dar je veoma bitan, kako za komediju tako uopšte i za glumu. Dar je kao začin. Ne možeš od njega baš da napraviš jelo, ali nijedno jelo neće vredeti bez začina.
Koliko vam je prijao voditeljski posao?
- Velika je razlika između voditelja i glumaca i retko mogu da budu dobri u oba posla. Glumac sedi u svojoj ljušturi koja se zove lik. Ima tuđe ime, tekst, osobine, postupke i krije se iza svog lika stvarajući misteriju i magiju oko toga jer nije zapravo on. Dok je voditelj potpuno ogoljen. Kao da je go pred publikom i tu se nalazi lično on sa svojim znanjem, šarmom, harizmom, snalažnjivošću. Na početku sam bio prestravljen idejom da budem voditelj. Ali desilo se i jedno vreme mi je prijalo. Učio sam nove stvari. A onda sam se umorio i shvatio da je vreme za nove izazove.
Pamtite li neki savet svog profesora Branislava Cige Jerinića?
- Od njega sam mnogo naučio. Koliko na predavanjima i vežbama, toliko i van njih, u pozorištu i kafani. Često i samo neverbalno. Prvo nam je rekao: "Ne zaboravite dete u sebi i gajite ga celog života. Igrajte se." A potom da sve likove možemo da nađemo u kafani, na pijaci i železničkoj stanici. "Nemojte da idete u kafanu i samo da ločete, nego skicirajte likove. Pratite ih šta i kako rade. Ko su oni i šta možete da zaključite iz njihovih postupaka. I te skice stavljajte u svoje 'fioke'." I evo igram se, a fioka je puna!
Smatrate li da vaše vreme tek dolazi?
- Treba biti strpljiv. Ali ja nisam uspeo. Čekajući svoje uloge na Zapadu, glumci peru sudove ili rade kao konobari. Ja sam pak radio na televiziji jer je to najbliže našoj profesiji. Radio sam i kao voditelj, novinar, reporter, ali i kao građevinac i menadžer na terenu u svojoj geodetskoj firmi. I sve vreme uz te poslove radio sam kao glumac. Sve to što sam radio i iskusio samo je napunilo moju riznicu iskustava. Za glumca je iskustvo najbitnije. Sada sam spreman.
Kurir.rs Jasmina Antonijević Milošević