Pojedini mediji prenose da je Kanađanin poznat pod imenom Wali, koji slovi za najboljeg snajperistu na svetu stigao, došao da se bori na strani Ukrajinaca ali da su ga Rusi ubili posle samo 20 minuta nakon što je krenuo u akciju u Mariopolju!
Zvanična informacija o ovome nije stigla ni od jedne od zaraćenih strana, tako da mnogi veruju da je u pitanju samo ruska propaganda. S druge strane, na društvenim mrežama prukrajinska glasila veličaju Kanađanina uz tvrdnje da je od svog dolaska već ubio 11 ruskih vojnika.
Inače, o ovom snajperisti se veoma malo zna, a španaka Marka navodi da je iskustvo verovatno stekao u Avganistanu i Iraku. Pre nekoliko godina, tada je svuda naveden kao neimenovani Kanađanin, postao je nosilac službenog rekorda u potvrđenom nadužem hicu! U Iraku je pogodio svoju metu sa čak 3.450 metara. BBC je objavio da je vojnik pucao s jedne višespratnice i da je metak letio 10 sekundi pre pogotka.
One of the world’s most fearsome snipers nicknamed Wali has already killed 11 Russian soldiers. Hero! ?? Credit: Reuters #Ukraine️#UkraineRussianWar#Mig29#UkraineWar#StandWithUkraine#PutinLies#UkraineUnderAttack#walipic.twitter.com/oc55WcpeX1
— Ukraine News UK (@UkraineNewsUK) March 14, 2022
Ovo su snajperisti koji su uz njega u Top 5 po preciznošću sa velikih udaljenosti.
2.475 metara - Britanski snajperista Craig Harrison s dva je precizna hica ušao u Ginisovu knjigu rekorda kada je sa svojim snajperom L115A3 upucao dvojicu Talibana južno od grada Musa Qala u Afganistanu
2.430 metara - Ništa manje impresivan nije ni hitac Roba Furlonga, pripadnika kanadske pešadije, 2002. u Afganistanu. U tome mu je pomogla McMillan Tac-50 puška.
2.310 metara - Samo nekoliko dana pre pogotka Roba Furlonga, Kanađanin Arron Perry je ubio neprijatelja 12.7 mm McMillan Tac-50 snajperom. Ono što ga čini posebnim je činjenica da je putanja zrna trajala četiri sekunde i imala vertikalni pad od čak 44,5 metra.
2.300 metara - Narednik Bryan Kramer je 2004. u Iraku s krova zgrade puškom Barrett M82A1 pogodio je neprijateljskog vojnika iz svog prvog pokušaja.
Snajperista sa najviše potvrđenih ubistava bilo je tokom Drugog svetskog rata, a uglavnom su bili Sovjeti. Osim onog na prvom mestu koji je ubijao Sovjete. Njih desetorica zvanično su ubili 4.579 ljudi!
10. Stepan Vasilievič Petrenko - 422 ubijena
Bio je jedan od najbolje utreniranih snajperista koje je "proizveo" Sovjetski Savez. Nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza, najvećeg ordena SSSR za junačka dela.
9. Vasilij Ivanovič Golosov - 422 ubijena
Tokom Drugoga svetskog rata 261 snajperista Sovjetskog Saveza bio je nagrađen titulom "Istaknuti snajperista". Poginuo je sa još 70 snajperista koje je SSSR izgubio tokom Drugoga svetskog rata. Posthumno je odlikovan medaljom Heroja Sovjetskog Saveza.
8. Fjodor Trofimovič Djačenko - 425 ubijenih
"Pokret preciznih strelaca" osmišljen je 1932. godine u Sovjetskom Savezu, a idejni pokretač bio je Kliment Vorošilov, po kojem su i neki tenkovi dobili ime (KV). Kako bi lakše neutralisali neprijateljske vođe i ostale mete sa sigurne udaljenosti, sovjetski vojni vrh odlučio je da trenira stotine hiljada strelaca. Fjodor je bio jedan od njih. Ukrajinski heroj primio je medalju Heroja Sovjetskog Saveza 1944. godine.
7. Fjodor Matvejevič Okhlopkov - 429 ubijenih
Nedugo nakon što su se on i brat prijavili u Crvenu armiju, brat mu je poginuo. Nakon toga, Fjodor je obećao da će osvetiti brata. Snajperom je ubio 429 neprijatelja, a mitraljezom još više. Okhlopkov ima čak preko 1.000 potvrdđenih pogodaka s različitim modelima oružja. Teško je ranjen čak 12 puta. Odlikovan je 1965. medaljom Heroja Sovjetskog Saveza.
6. Mikhail Ivanovič Budenkov - 437 ubijenih
U svakoj jedinici mogao se pronaći barem jedan snajperista. Budenkov je bio vrlo uspešan, a eliminisao je mnogo neprijatelja i mitraljezom. Nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza 1945. godine.
5. Vladimir Nikolaevič Pčelintsev - 456 ubijenih
Nikada nije dobio najviši orden svoje zemlje. Pogotke snajperista je u ratu obično mogao da potvrdi vojnik koji motri na njega. Obično su bila dva vojnika u snajperskom timu - snajperista i onaj koji ga motri. Neki snajperisti nisu dobili medalju Heroja Sovjetskog Saveza baš zato što nisu imali one koji će brojati pogotke.
4. Ivan Nikolajevič Kulbertinov - 489 ubijenih
Jedan od manje poznatih snajperista kao i Vladimir Nikolaevič Pčelintsev. Sa svojih 489 pogodaka dolazi na listu najboljih snajperista Drugog svetskog rata.
3. Nikolaj Jakovlevič Iljin - 494 ubijenih
Holivudski film iz 2001. godine "Neprijatelj pred vratima" priča o Vasiliju Zajcevu, poznatom ruskom snajperisti i nosiocu medalje Heroja Sovjetskog Saveza. Iako Zajcev nije bio jedan od najboljih sovjetskih snajperista, postigao je 225 potvrđenih pogodaka uz 11 ubijenih neprijateljskih snajperista u samo dva meseca borbe za Staljingrad. O ubojitom strelcu Nikolaju Jakovleviču Iljinu nikada nije snimljen film. Bio je snajperista u 50. gardijskoj diviziji i borio se u Staljingradu. Bio je bravar pre pocetka rata. Nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza 1943. godine. Te godine je i poginuo.
2. Ivan Mikhailovič Sidorenko - 500 ubijenih
Sovjetski prvi snajperista Ivan Mikhailovič Sidorenko borio se u borbama za Moskvu, a sam je naučio da gađa iz snajpera. Borio se za 1. baltički "Front". Ranjen je tri puta. Nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza 1944.
1. Simo Hajhe - 505 ubijenih
Finski strelac Simo Hajhe poznat je po najviše potvrđenih pogodaka svih vremena. Svih 505 vojnika koje je Simo Häyhä pogubio bili su pripadnici Crvene armije. Crvena armija dala mu je nadimak "Bela smrt". Uvek je bio obučen u zimsku maskirnu uniformu a masovno je ubijao sovjetske vojnike tokom Zimskog rata od 1939 - 1940.
Prosečno je ubijao pet ljudi dnevno. Najviše je ubijao bez optičkog nišana. Često je znao da stavlja sneg u usta kako bi prikrio vodenu paru koja ga je mogla otkriti. Napori Crvene armije da ga ubiju bili su uspešni nakon što ga je sovjetski vojnik pogodio u donju vilicu. Pola obraza mu je otkinuo metak. Vratio se svesti nakon šest dana, a tada su Sovjetski Savez i Finska već potpisali primirje. Nagraden je krstom Slobode, krstom Bitke za Kolau i Medaljom Slobode za svoje napore u odbrani Finske.
Kurir.rs
Bonus video: