Kineski nosač aviona prošao je u petak kroz osetljivi Tajvanski moreuz, saopštilo je tajvansko ministarstvo odbrane, samo nekoliko sati pre nego što su kineski i američki predsednici trebali da razgovaraju.
Kina tvrdi da Tajvan njena teritorija, a tokom protekle dve godine je pojačala svoje vojne aktivnosti u blizini ostrva kako bi potvrdila svoje pretenzije na suverenitet, uznemirujući Tajpej i Vašington.
Izvor sa direktnim saznanjima o tom pitanju, koji nije bio ovlašćen da razgovara sa medijima i govorio je pod uslovom anonimnosti, rekao je Rojtersu da je nosač avoiona Šandong plovio blizu ostrva Kinmen koji kontroliše Tajvan, a koje se nalazi tačno nasuprot kineskog grada Sjamena.
„Oko 10:30 ujutru, CV-17 se pojavio oko 30 nautičkih milja jugozapadno od Kinmena, a fotografisao ga je putnik na civilnom letu“, rekao je izvor, pozivajući se na službeni broj Šandonga.
USS Ralf Džonson, razarač vođenih raketa klase Arli Burk, bar delimično je pratio nosač na njegovoj ruti. Šandong nije imao avione na palubi i plovio je na sever kroz moreuz, dodao je izvor.
Tajvan je takođe poslao ratne brodove da prate situaciju, rekao je izvor.
Tajvansko ministarstvo odbrane je u kratkom saopštenju potvrdilo prolazak Šandonga, ali nije dalo detalje osim da kaže da njegove snage imaju "potpuno razumevanje" šta kineski brodovi i avioni rade u Tajvanskom moreuzu.
Portparol američke mornarice poručnik Mark Lengford rekao je da je Ralf Džonson "izveo rutinski tranzit Tajvanskog moreuza 17. marta (po lokalnom vremenu) kroz međunarodne vode u skladu sa međunarodnim pravom".
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđian uputio je pitanja Ministarstvu odbrane – koje nije odgovorilo na zahtev za komentar – ali je rekao da Šandong ima „rutinski raspored obuke“.
"Ne treba ovo povezivati sa komunikacijom između šefova država Kine i Sjedinjenih Država. Možda mislite da je previše osetljiva. Osetljivi ste vi, a ne Tajvanski moreuz", rekao je Žao novinarima u Pekingu.
Plovidba se dogodila oko 12 sati pre nego što je predsednik SAD Džo Bajden trebalo da razgovara sa svojim kineskim kolegom Si Đinpingom.
Izvor je opisao vreme kretanja Šandonga tako blizu tom pozivu kao "provokativno" i da je neobično što je plovio tokom dana, dok su se prethodne misije dešavale noću.
Prošlog aprila, kineska mornarica je saopštila da grupa nosača, predvođena Liaoningom, prvim nosačem aviona u zemlji stavljenom u aktivnu službu, izvodi rutinske vežbe u vodama u blizini Tajvana.
Tajvan je već u stanju povećane pripravnosti zbog rata u Ukrajini, oprezan da će Kina iskoristiti situaciju da napravi sopstveni potez, iako nema znakova da će Peking izvesti bilo kakav vojni udar.
Lo Či-Čeng, visoki poslanik iz tajvanske vladajuće Demokratske progresivne partije nazvao je tranzit Šandonga „veoma provokativnom porukom“ kada su zemlje u regionu već uznemirene ratom u Ukrajini i nekoliko sati pre poziva Bajdena-Sija.
„Napetosti širom Tajvanskog moreuza zbog ovoga neće naglo porasti, ali će verovatno izazvati da susedne zemlje podignu nivo vojne pripravnosti“, rekao je on za Rojters.
Kina kaže da je Tajvan najosetljivije i najvažnije pitanje u njenim odnosima sa Sjedinjenim Državama. Vašington nema formalne diplomatske veze sa Tajpejem, ali je najvažniji međunarodni sponzor Tajvana i snabdevač oružjem.
Tajvan odbacuje zahteve Kine za suverenitet i više puta se zaetovao da će braniti svoju slobodu i demokratiju.
Kuo Ju-jen, stručnjak za bezbednost na tajvanskom Nacionalnom univerzitetu Sun Jat-sen, rekao je da će Šandong verovatno biti na putu ka severu Kine na proslavama sledećeg meseca povodom osnivanja kineske mornarice.
"Nije prevozio avione i nije imao fregate", dodao je on.
Šandong je najnoviji kineski nosač aviona, pušten u rad 2019.
U decembru 2019. godine, neposredno pre predsedničkih i parlamentarnih izbora na Tajvanu, plovio je kroz Tajvanski moreuz, potez koji Tajvan naziva pokušajem zastrašivanja.
Tajvanske vazduhoplovne snage takođe skoro svakodnevno dižu avione kako bi ispratile kineske ratne avione koji lete u identifikacionu zonu protivvazdušne odbrane Tajvana, uglavnom u jugozapadni deo moreuza na gornjem kraju Južnog kineskog mora.
Kurri.rs/usnews.com