Na sam pomen cara Konstantina odmah pomislimo na Niš. Iako su mnogi istoričari kroz vekove, pa možemo reći i kroz milenijume pokušavali da opovrgnu činjenicu da je rođen u tadašnjem Naisu, a današnjem Nišu, to nisu uspeli.
Flavije Valerije Konstantin, kako mu je u bilo prvo i pravo puno ime, poreklom je bio iz Naisa (danas Niš).
Ipak, mišljenje da je rođen u Britaniji vešto je opovrgnuo Šepflin u raspravi „Konstantin Veliki nije bio Britanac“ (lat. Constantinus Magnus non fuit Britannus) koja se nalazi u njegovim „Istorijskim i kritičkim studijama“ (lat. Commentationes historicae et criticae).
U tom dokumentu Šepflin odbacuje mogućnosti da je rođen bilo gde sem u Naisu, odnosno Nišu.
I upravo car Konstantin i njegova majka carica Jelena bili su Nišlije koji su promenili tok svetske istorije.
To se desilo tako što je car Konstantin potpisao Milanski edikt 313. godine i time postao čovek koji je prihvatio hriščanstvo kao zvaničnu religiju.
I Stefan Vizantinac i Konstantin Porfirogenit u svojim delima navode i to da je Konstantin rođen u Nišu, odnosno Nesumu ili Naisonu, kako su još Niš zvali, nekada.
Zanimljivo je i poreklo cara Konstantina. Za negovu majku, kasniju svetu ženu, caricu Jelenu vezane su mnoge priče. Može se reći da je ona od proste žene, uspela da postane svetica, koju i dan danas poštuju širom hrišćanskog sveta.
- Konstantin, koga je rodila i odgojila vrlo prosta majka Jelena u gradu Naisu, koji je kasnije velikodušno ulepšao - zapisaće stari istoričari i biografi, a zabeležiće Šepflin.
Carica Jelena će od "proste žene" postati svetica, koja će uraditi mnogo toga za hrišćanski svet, podići manastire, crkve, svetinje, ali će i darovati uboge.
Dan Svetih cara Konstantina i carice Jelene slavi se 3. juna i gradska je slava grada Niša i hramovna slave crkve posvećene upravo caru Konstantinu i njegovoj majci carici Jeleni. Taj dan obeležava se svetoj arhijerejsku Liturgijom u prisustvu brojnog vernog naroda.
Kurir.rs / J.Ć.
Bonus video: