OČAJ U MARIJUPOLJU Grad na istoku danima pod opsadom, granatiranje usporava evakuaciju, leševe po ulicama nema ko da skloni
Grad Marijupolj na jugoistoku Ukrajine pod opsadom je već nekoliko nedelja, a stanovnici koji danima nemaju struje, vode i grejanja, suočeni su sa stalnom baražom smrtonosnih ruskih napada, uključujući granatiranje porodilišta i pozorišta gde se spasilačke operacije nastavljaju.
Ukrajinski zvaničnici tvrde i da su ruske snage u subotu bombardovale školu u kojoj se sklonilo 400 ljudi. Nezavisna potvrda ovih tvrdnji nije moguća, a Moskva uporno saopštava da ne gađaju civilne mete već samo vojne objekte i infrastrukturu.
Kijev takođe tvrdi da su Rusi zatvorili humanitarne koridore za evakuaciju civila iz grada, kao i da su prisilili stanovnike da pređu u Rusiju.
Ulične borbe vode se u gradu.
Tela na ulici: Prokopenko je rekao da ljudi u gradu oklevaju da napuste svoja podzemna skloništa čak i da bi nabavili osnovne potrepštine, što znači da su pokušavali da piju manje vode i jedu manje hrane, izlazeći samo da bi pripremili tople obroke.
Gasa, struje i vode u gradu gotovo da nema, a tela se ostavljaju na ulici jer ili nema ko da ih pokupi, ili je jednostavno preopasno pokušati.
Napad na pozorište: Na društvenim mrežama se pojavio satelitski snimak pozorišta koje je bombardovano pre nekoliko dana. Zgrada je gotovo potpuno uništena, samo zapadna fasada još uvek stoji.
Na snimku je i dalje jasno vidljiva ruska reč za "decu“ koju su krupnim slovima na zemlji ispred ulaza naslikali stanovnici skloništa.
Stotine Ukrajinaca, uključujući mnogo dece, sklanjalo su se u pozorište u vreme vazdušnih napada. Zbog gotovo neprekidnog granatiranja, spasilački napori su otežani, ali se nastavljaju, kažu Ukrajinci.
Napad na školu: Gradsko veće Marijupolja saopštilo je da su ruske snage u subotu bombardovale školu u kojoj se sklonilo 400 ljudi.
U postu na Telegramu navode da je zgrada uništena i da su ljudi pod ruševinama. U školi su bile žene, deca i starci, rekli su zvaničnici. Za sada nema informacija o žrtvama.
BBC, koji je preneo ovu vest, nije mogao da proveri tvrdnje Kijeva. Moskva uporno negira da gađa civilne mete.
Zelenski: Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je kontinuirani ruski napad na Marijupolj "čin terora“ koji će se "pamtiti vekovima“.
U video poruci objavljenoj na Fejsbuku rano u nedelju, ukrajinski predsednik je rekao da će Marijupolj ući u istoriju kao primer ratnih zločina.
Železara: Postoje suprotstavljeni izveštaji o statusu jednog od ključnih industrijskih objekata Ukrajine – fabrike Azov Steel u Marijupolju.
Kasno u petak savetnik ukrajinske vlade rekao je da je fabrika u ruskim rukama. Jutros je Azov saopštio da je postrojenje ostalo u njihovim rukama.
“Neprijatelj nije stigao ovako daleko u grad. [Ukrajinska] mornarica, zajedno s bataljonom Azov, zajedno s policijom, nastavlja obranu grada i njegovih civila”, rekao je član u Marijupolju vrlo prisutnog Azova Vladislav Sobolevski za ukrajinsku televiziju.
“Danas je fabrika Azov Stil pod našom kontrolom", rekao je i dodao da je grad pod stalnim vazdušnim napadima.
Ogromna čeličana nalazi se istočno od centra grada. Ukrajinski zvaničnici u nedelju su rekli da je Azov stil ipak uništena
#Mariupol#Azovstal One of the biggest metallurgic plants in #Europe destroyed. The economic losses for #Ukraine are huge. The environment is devastated #StopRussiaNOWpic.twitter.com/4GMbkYb0es
— Lesia Vasylenko (@lesiavasylenko) March 19, 2022
Nezavisnog, objektivnog izveštaja nema.
Značaj Marijupolja: Ako Marijupolj padne, to bi Rusiji dalo kontrolu nad jednom od najvećih ukrajinskih luka i stvorilo bi kopneni koridor između Krima i regiona Luganska i Donjecka koje podržava Rusija.
Povezivanje Krima sa kopnenom Rusijom preko područja pod kontrolom pobunjenika bi Rusiji mnogo olakšalo premeštanje robe i ljudi na Krim i sa njega.
Rusija to želi od 2014. godine, kada je počeo sukob na istoku. Trenutno je poluostrvo povezano sa Rusijom preko jednog mosta, izgrađenog uz velike troškove nakon ruske aneksije.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Bonus video:
Kurir.rs