Ništa nismo naučili od naših vekovnih prijatelja i stubova naše spoljne politike Rusa i Kineza. A imalo bi se štošta od njih naučiti. A tek ništa nismo naučili od naših vekovnih karadušmana Vatikana i Amerike - Kominterna odavno nije na spisku usual suspectsa, pogodite zašto - a i od njih bi se imalo mnogo toga naučiti.
Uzmimo primer. Imamo iha-ha dilbera spremnih ko zapeta puška da ubiju babu (najčešće zbog 1.200 RSD) - Raskoljnikova, dakle, koliko hoćeš - ali nemamo Dostojevskog.
Ministara spoljnih poslova (svih vremena i boja) imamo možda i više nego baboubica (i babojeba), ali srpska majka još nije rodila jednog makar izbliza nalik kineskom spoljnom popečitelju Vang Jiju, koji je nedavno povodom ratnih zbivanja u Ukrajini izjavio sledeće: „Vreme će pokazati da su kineski stavovi na pravoj strani istorije“.
Šta tu ima da se uči? Polako. Idemo redom. Pre nego pređemo na lekciju, budite sigurni da je drug Vang - koji se, viđi vraga, zove slično kao naš drug Čung Vong - u pravu i da će vreme pokazati da su kineski stavovi na pravoj strani istorije.
Kakav god, naime, bude rasplet ukrajinskog geopičvajza, u kom god pravcu krene mutna Marica istorije, Kina će je navratiti na svoju vodenicu, a kineski popečitelj će s punim pravom reći: „Jesmo li vam lepo rekli da su kineski stavovi bili na pravoj strani istorije“.
Da nije vodila takvu politiku - ne samo spoljnu nego i unutrašnju - qwrz bi moj Kina imala 1,4 milijarde stanovnika i qwrz bi moj bila svetska ekonomija i vojna sila br. 2 (uskoro i br. 1).
Popečitelj Vang je po svemu sudeći naučio lekciju koju drug Čung Vong nije bio naučio, pa je žestoko ograjisao. Podsetimo se. Na nekom drevnom kongresu KP Kine, a u nameri da se uvuče u Maovo dupe, drug Vong je odvalio sledeće: „Drugovi, u Kini se događaju stvari koje ne treba da se događaju.“
Mnogi dilberi su vaktile napravili blistave karijere u KP Srbije izgovarajući istu tu tu rečenicu, Mao, međutim, nije bio gensek KP Srbije nego Kine, pa je zasenjivaču partijske prostote Vongu odbrusio da se događaju samo stvari koje MORAJU da se događaju i potom ga nogom u dupe otpravio u ropotarnicu istorije.
Upravo zato je KP Kine još na vlasti, sa Si Ðinpingom na čelu, dočim je KP Srbije spao na SPS sa Dačićem u Visokom Dupetu. Da ne bude zabune, ič mi nije žao KP Srbije - daleko joj lepa kuća - ali me malčice brine što i postkomunističke, pa i antikomunističke partije (svih boja) slede politiku druga Čung Vonga.
Sve te partije skupa s članstvima i simpatizerstvima čvrsto veruju da se neprestano događaju stvari koje ne treba da se događaju, pa u satiranjima da isprave krive Drine dogođenog propuštaju da porade na stvarima koje još uvek mogu da se dogode, ali se ne događaju jer se ne „stiče politika volja“. U toj stvari kaskaju za vremenom. Istorije što se tiče, redovno trče pred rudu. Unapred odluče šta je „prava strana istorije“, pa kad ih istorija demantuje, onda se žale da se događaju stvari koje ne treba da se događaju.