Lideri arapskih zemalja oprezno prate dešavanja u Ukrajini, pre svega zbog činjenice da imaju istorijske duboke veze sa Zapadom i istovremeno dobre odnose s Rusijom.
Zalivske monarhije imaju jedinstven stav o ovom ratu. Svi članovi GCC - Saveta za zalivsku saradnju arapskih država (Bahrein, Oman, Kuvajt, Katar, S. Arabija i UAE) - glasali su za rezoluciju GS UN kojom se osuđuje ruska invazija, ali se nisu pridružili uvođenju sankcija Rusiji.
Kuvajt je svoje stavove uglavnom uskladio sa zapadnim silama. Doha se trudi da izbegne prekid veza s Moskvom zbog razvijene saradnje u raznim sferama.
Saudijska Arabija i UAE polako se okreću na istok, prema Rusiji, Kini i Indiji, i njihov cilj je da održe geopolitičku ravnotežu usred sukoba između Zapada i Moskve. Rijad je mnogo uložio u svoje partnerstvo s Rusijom kroz OPEK +, zbog čega svako zameranje Kremlju za Saudijce nije pragmatično.
GCC više teže neutralnosti zbog izbegavanja destabilizacije tržišta nafte.
Odnosi Saudijske Arabije i UAE sa Bajdenovom administracijom su zategnuti zbog ubistva novinara Džamala Kašogija, nedovoljne podrške SAD tokom nedavnih napada Huta, ali i zbog zbližavanje s Katarom, njihovim najvećim regionalnim rivalom.
Rijad je odbacio zahteve Bajdenove administracije da poveća proizvodnju nafte kako bi pomogao u ublažavanju skoka globalnih cena koje su narušene usled ruskog rata protiv Ukrajine.
Saudijcima smeta i to što, za razliku od Putina, predsednik Bajden ne razgovara s prestolonaslednikom Bin Salmanom. To je možda razlog zašto Rijad ne reaguje na način koji bi zadovoljio Vašington, a naljutio Kremlj.
SAD i arapski lideri imaju suprotne prioritete. Vašington je trenutno fokusiran na odvraćanje i izolaciju Moskve i radi na obnovi nuklearnog sporazuma sa Iranom. Nasuprot tome, arapske vlade žele da Rusija ostane jaka kako bi nastavila da im pomaže u obuzdavanju iranskih ambicija za širenje svog uticaja na region.
Iran je najveća briga koja ujedinjuje bliskoistočne partnere SAD i pretnja za koju zalivske države i Izrael očekuju da će postati još izraženija ako SAD obnove nuklearni sporazum sa Iranom.
Za Amerikance dogovor bi predstavljao krunsko diplomatsko dostignuće. Vašingtonu se žuri da okonča ekonomsku izolaciju Irana u nadi da će iranska nafta izaći na tržište i tako uticati na smanjenje cena.
Ruska invazija na Ukrajinu testiraće značaj Vašingtona i Moskve na Bliskom istoku. Tokom poslednje decenije Rusija je više puta pokazala da je sposobna za efikasne političke i vojne akcije. Međutim, ishod rata u Ukrajini to može promeniti.
Koliko dugo će arapski lideri moći da balansiraju i ostanu po strani, zavisiće od razvoja situacije. Ipak, teško je poverovati da će bilo ko od njih podržati američki pristup bez ikakvih ustupaka jer se nameće prosto pitanje šta dobijaju zauzvrat ako bi se suprotstavili Rusima podržavajući SAD.