Kurska ikona Presvete Bogorodice, zvana „Znamenje“, javila se u Kursku 8. decembra 1295. godine, kada je Batu-kan razorio grad.
Čitavo opustošeno mesto obraslo je gustom šumom. Nekakav lovac iz suednog grada Rilska ugleda kraj korena jednog drveta ikonu okrenutu licem ka zemlji. Bilo je to 8. septembra 1295. godine, na teritoriji nekadašnjeg Kurska. Čovek podiže ikonu, i – ispostavi se da je to ikona Presvete Bogorice zvana „Znamenje“. Čim je lovac odiže sa zemlje, na mestu gde je ležala pojavi se izvor.
Kada do rilskog kneza Šemjake stiže vest o ikoni, on naredi da je donesu u gradu. Narod dočeka ikonu sa velikim slavljem i svečano, ali knez ne htede da učstvuje u dočeku, zbog čega bi kažnjen slepilom. Kada se ipak pokajao i odslužio moleban pred ikonom, vid mu se povrati, i u znak zahvalnost za iscelenje, on podiže u gradu crkvu Rođenja Presvete Bogorodice, u koju postaviše čudotvornu ikonu. Od tada se ova ikona i praznuje na dan kada se javila. Zbog mesta na kome je pronađena, ikona je dobila i naziv Korjenaja.
Međutim, više puta je nestajala iz hrama, i uvek su je nalazili kraj korenja onoga istog drveta. Zato je narod ovoga kraja podigao na tom mestu kapelu i ikonu postavio u nju, a za vršenje bogosluženja određen je jedan sveštenik iz Rilska.
Godine 1383. Kursku oblast ponovo napadoše Tatari. Naišavši u šumi na kapelu, oni zarobiše sveštenika, a kapelu htedoše da zapale. Ali dok se ikona nalazila unutra, to im nikako nije polazilo za rukom. Tada Tatari iznesoše ikonu iz kapele, rasekoše je na pola, jednu polovinu baciše u vatru, a drugu gurnuše negde u stranu. Docnije, kada se sveštenoslužitelj oslobodio iz njihovog ropstva, našao je jednu polovinu ikone na mestu kapele, a drugu u travi nedaleko od nje; spojio ih je, i one se čudesno sastaviše.
Doznavši za ovo čudo, stanovnici Rilska tri puta pronošahu ikonu svečano kroz svoj grad, i postavljaše je u crkvu koju je podigao Šemjaka; ali ona se svaki put vraćala na svoje pređašnje mesto u ponovo podignutoj kapeli. Najzad, ikonu tu i ostaviše, i ona poče da čini čuda.
Vest o čudima pronese se do samoga cara Fjodora Joanoviča, i on 1597. godine naredi da mu ikonu dovezu u Moskvu. Carica Irina Fjodorovna ukrasi je tom prilikom skupocenom rizom. Zatim je ikona svečano bila vraćena natrag, a iste godine na mestu kapele podigunt je manastir. Kada je pak, ukazom cara Fjodora Joanoviča, naseljen opusteli grad Kursk, čudotvornu ikonu preneše tamo, a u pustinji, koju po ikoni počeše da nazivaju Korenaja, ostaviše njenu kopiju.
U gladne godine, za vreme cara Borisa Godunova, Kursk se spasao zahvaljujući Carici Nebeskoj i molitvama pred Njenom čudotvornom ikonom. Godine 1612, kada je poljski vojskovođa Žolkjevski sa velikom vojskom opsedao Kursk, Presveta Bogorodica nije ostavila grad bez Svoje pomoći. Građani su nekoliko puta vršili ophod oko grada sa čudotvornom ikonom i zavetovali se da će, ako grad bude oslobođen, podići u njemu manastir Bogomajci, u kome će postaviti Njenu ikonu. I neprijatelj uskoro odstupi sa velikim gubitcima. Poljski zarobljenici su pričali da su na gradskim zidinama viđali Ženu okruženu nekakvim svetlim mladićima, kako im preti; a na samom početku opsade neki su građani u oblacima nad Kurskom videli Presvetu Bogorodicu sa dvojcom svetlih ikona, kako zakriljuje grad. U znak zahvalnosti svojoj Nebeskoj Zastupnici, stanovnici Kurska podigoše manastir posvećen Njenoj ikoni „Znamenje“. Godine 1618. preneše tamo čudotvornu ikonu. A godine 1676. Kurska ikona je odneta na Don da blagoslovi hravre Donce.
Godine 1812. stanovnici Kurska su, po svojoj usrdnosti, poslali kopiju ove čudotvorne ikone na front, armiji kneza Golenščeva-Kutuzova.
U znak sećanja na čudesno javljanje, sveta ikona se svake godine, devetog po redu petka po vaskrsu , ispraća u liturgiji iz Kurska u Korenuju pustinju, i ostaje tamo do 13. septembra.
Godine 1898. zbilo se veliko čudo ove ikone. Neprijatelji Pravoslavlja htedoše da je unište i postaviše pod njom razornu minu. Ali, na veliku slavu Pravoslavlja i veliko posramljenje njegovih neprijatelja, ikona osta potpuno neoštećena, dok zid, vrata i prozori crkve, pa čak i kivot u kome je stajala, i gvozdene stepenice pod njom pretrpeše štetu.
Ikona se praznuje 21/8. septembra.
Pred ovom ikonom otpočinuo je sveti Jovan Šangajski. Čita se za isceljenje od mnogih bolesti.
Kurir.rs/SPC