Cena pšenice porasla je za trećinu od početka sukoba, što direktno pogađa najsiromašnije zemlje na svetu, čiji su žitelji suočeni s nestašicom hrane
Iako se rat u Ukrajini nalazi hiljadama kilometara daleko od nje, život Fadije Hamije, profesorke na univerzitetu u Libanu, znatno je otežan. Ona se i ranije dovijala da spoji kraj s krajem u zemlji čija je ekonomija u padu, ali rat u dalekoj Ukrajini samo je pogoršao situaciju.
Prazne police
Od početka marta brašno je nestalo s polica radnji, a cena hleba porasla je za više od 70 odsto, prenosi Fajnenšel tajms. - Supermarketi gomilaju robu koju prodaju po visokim cenama. Depresivna sam kad god odem u radnju - kaže Hamije. Vrednost lokalne valute je od 2019. izgubila više od 90 odsto, a pošto 70 odsto žita Liban uvozi iz Ukrajine, situacija će se samo pogoršati.
Ujedinjene nacije su upozorile na „uragan gladi“, koji već počinje da se oseća, a prvi na udaru su upravo sever Afrike i Bliski istok.
- Moramo učiniti sve što je moguće da sprečimo uragan gladi i slom globalnog sistema ishrane - rekao je Antonio Guteres, generalni sekretar UN, prenosi Frans 24.
Ukupno 15 afričkih zemalja odatle uvozi barem pola svoje pšenice, dok ukupno 25 uvozi barem trećinu.
- Dok razgovaramo, petina ukrajinskog prinosa pšenice iz prošle godine još je blokirana u Ukrajini, isto važi za 40 odsto kukuruza. Globalna tržišna cena pšenice je eksplodirala - kaže Martin Frik, direktor Svetskog programa za hranu UN u Nemačkoj, i dodao:
- Imamo za dve trećine višu cenu pšenice nego pre godinu dana, a polovina tog poskupljenja došla je od početka rata u Ukrajini. Ovo direktno pogađa neke od najsiromašnijih zemalja u svetu i gura porodice u tim zemljama ka siromaštvu i gladi - naveo je on, prenosi Dojče vele.
Ratna privreda
Veliki udarac po Afriku i Bliski istok, a daleko manji po Evropu, predviđa i Institut za svetsku privredu iz Kila: Ukrajina će najpre biti odsečena od svetske privrede. Trgovinski putevi su prekinuti, infrastruktura uništena i svi preostali proizvodni kapaciteti mogli bi biti usmereni na ratnu privredu, naveo je ovaj institut.
Ukrajina i Rusija proizvode 53 odsto suncokretovog ulja u svetu, kao i 27 odsto pšenice.
NE PROPUSTITE
KURIR VAM DANAS POKLANJA IKONU SVETIH 40 MUČENIKA SEVASTIJSKIH U ZLATOTISKU S MOLITVOM
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetih 40 mučenika sevastijskih - u narodu poznat kao Mladenci.
Mladenci su posvećeni uspomeni na stradanje Svetih četrdeset vojnika, mladića, jednog puka u gradu Sevastiji, koji su 320. godine, za vreme cara Likinija, prešli u hrišćanstvo uprkos izričitoj carevoj zabrani. Svi su bili vojnici u rimskoj vojsci i verovali su u Isusa Hrista.
Zbog svoje vere, ovi hrabri hrišćani su najpre bičevani, a zatim i bačeni u tamnicu. Ubrzo su izvedeni pred vojni sud. Pogubljeni su bacanjem u jezero nadomak grada. Praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom u spomen na njih.
Na ovaj dan se proslavljaju mladenci jer su stradalnici bili mladići. Dvadeset drugi mart je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom.
Ovaj praznik proslavljaju supružnici u prvoj godini braka, tačnije oni koji su se venčali posle 22. marta prethodne godine.
Na taj dan mladenci u svoj dom primaju goste, koji im donose poklone, a mlade domaćice pokazuju svoje umeće i spretnost.
Mladenci su praznik s mnogo običaja u srpskom narodu. Na ovaj dan žene ustaju rano i mese četrdeset kolačića, koji se nazivaju mladenčići, i simbolizuju dug, srećan i sladak život. Mladenčići se premazuju medom, domaćice ih nude deci i svima koji dođu u kuću pre podne.
Posećivanje mladenaca i donošenje poklona običaj je modernih dana, koji je nastao u gradu, ali ga je i selo veoma brzo prihvatilo. Smatra se da bi na Mladence trebalo da dođu svi oni koji su bili na svadbi, ali ipak tog dana u goste dolazi samo najuža porodica i prijatelji.
Čitajte KURIR!