Ivana Luković je jedina vodeničarka u selu Lazac kod Kraljeva. Odlučila je da se bavi ovim zanatom nakon što je nasledila vodenicu staru skoro dva veka. Proizvodi integralno brašno koje je našlo put do potrošača u zemlji i inostranstvu.
Vodenica porodice Luković izgrađena je sredinom 19. veka, o čemu svedoče zapisi u seoskim crkvenim knjigama.
U selu je znaju kao Ilijinu vodenicu. Nije radila 22 godine, dok je nije preuzela Ivana i tako nastavila porodičnu tradiciju.
- U potpunosti je autentična vodenica, takva kakva je bila 1870. godine. Ništa nismo menjali. Oba kamena su funkcionalna, tako da ona melje i dalje na taj način na koji je mlela pre nekih, recimo, 200 godina - ističe Ivana i dodaje da je zvanično najmlađa vodeničarka ne samo u selu, već i u Srbiji.
Za dedinu vodenicu već znaju svi u selu. Dolaze i pomeljari. Donose žito, kukuruz i heljdu. Pomeljar Dragan Luković poručuje da mu je drago što radi vodenica na starinski način.
- I kvalitetnije i ukusnije i zdravije - ističe Luković.
Ivana nije bila vodeničarka, niti je živela na selu. Nije znala koliko je teško održati seosko domaćinstvo.
Sa suprugom je četiri godine krčila dedino imanje. Danas imaju 80 ari pod kukuruzom i nove zasade voća.
- Ove godine nismo hteli da posustanemo nego smo se malo, da kažem, i proširili i uzeli smo još jednu parcelu koja je isto tu u blizini. Preko 80 ari i tu ćemo isto, ove godine, posejati kukuruz - kaže Miodrag Jovanović.
U kovača kuća bez kukača, a vodeničar bez brašna, kažu stari. Ivana i Miodrag to neće dozvoliti. Mladi supružnici i njihov sedmogodišnji sin Dušan planiraju da se bave organskom proizvodnjom i ostanu da žive na selu.
Kurir.rs/RTS