VELIKA GLAD PRETI VEĆ SLEDEĆE GODINE!? Stručnjaci upozoravaju: Zbog rata u Ukrajini PREŽIVEĆE SAMO ODREĐENE DRŽAVE
Prof. dr Milovan Stanišić, predsednik Univerziteta "Singidunum", smatra da nam dolaze dve teške godine u svetu i dodaje da će sledeća dovesti do velike gladi.
Novinar Zoran Vitorović u uključenju iz Kambodže naveo je da Kina ima veliki uticaj na jugoistoku Azije i da baš zbog toga ostale zemlje tog regiona nisu opredeljene u vezi sa ratom u Ukrajini.
- Glavni razlog tome je to što se za ceo region jugoistoka Azije pita zapravo Kina. Uticaj je strahovit, investicije Kine su veoma velike. Sada se završava brza pruga kroz Laos do Kambodže. Tako da ove države zavise od Kine i pošto se Kina ponaša suzdržano tako se i one ponašaju. Na kraju krajeva oni se bave svojim problemima i ovaj region je ipak daleko nekih 10.000 kilometara od Evrope odnosno od Švajcarske konkretno. Možda je ponašanje azijata vezano i za mentalitet ovog naroda ovde. Vi sada oko rata u Ukrajini imate previše slika crno-belo ili ste za Ukrajince ili ste za Ruse. Ova cela kriza se osetila i u jugoistočnoj Aziji. Prema procenama UN u državama koje žive od turizma, a to su Tajland, Kambodža i Vijetnam prosečan čovek živi sa 1.9 dolara po danu. Znači oni imaju svoje neke druge probleme vezane više za razvoj turizma, a manje za ove posledice ukrajinske krize - rekao je Vitorović u uključenju za jutarnji program na Kurir televiziji.
Voditeljku Olju Lazarević interesovalo je trenutno stanje Kambodže i da li se govori tamo o nekim budućim ekonomskim problemima. Vitorović je istakao da se u Kambodži priča, osim o ekonkomskim problemima, i o pozitivnim stranama ovog rata.
- Pa priča se i o ekonomskim problemima, ali priča se i o pozitivnim stranama. Naime, zvanična turistička asocijacija Ruske Federacije donela je odluku da se fokus turističkih destinacija prebaci na jugoistok Azije. To jedino može pogodovati ovim ljudima ovde jer oni žive od turizma. Na primer, jedna država Kostarika zavisi samo od izvoza banana, svaka promena cena banana odražava se direktno na tu državu - rekao je Vitorović.
Stanišić je istakao da su žrtve ovog sukova u Ukrajini zapravo zapadna Evropa, Bliski istok i Afrika.
- Žrtva ovog sukoba u Ukrajini će biti zapadna Evropa, Bliski istok i Afrika. Čitav koncept zapada je da imaju novac i moć, a ova kriza će im doneti dosta toga. Od toga da mnoge stvari neće imati i moći. To će da ih frustrira, dovešće do raznih promena u tim društvima. Na globalnom nivou čitava situacija je jako loša. Dovešće do velike gladi sledeće godine. Imali smo dve loše godine kada su ljudi bili saterani, nisu imali komunikaciju, ostajali bez posla. Dolaze dve teške godine, ova i još jedna jako loša koja će produbiti sve procese koji su započeti i dovesti do nečega što niko ne može da predvidi. Najzaštićeniji će biti oni koji imaju hranu i energiju. Najveći proizvođači hrane su Rusija, Kina, Kanada, Amerika i Ukrajina - rekao je Stanišić.
Zoran Spasić, stručnjak za medjunarodne odnose i saradnju sa zemljama Azije, tvrdi da će izvoz pšenice iz Rusije u Kinu dovesti do stabilizacije tržišta.
- Trenutna situacija je veoma dobra, ali kao što znamo Kina je najveće svetsko tržište na svetu. Najnoviji podaci nam govore da kineski doprinos svetskom ekonomskom rastu je dostigao 25%. Ono što smo čuli u poslednjih par dana je da će Rusija izvoziti pšenicu u Kinu. To je dobra vest jer će to dovesti do stabilizacije tržišta upravo zato što je Kina najveće svetsko tržište na svetu. Međutim kada govorimo o samoj krizi ona je dovela ne samo do destabilizacije tržišta energenata, već i hrane. Rusija i Ukrajina obezbeđuju 29% pšenice svetskom tržištu, sam taj podatak govori koliko je ozbiljna situacija. Ako uzmemo primer Ukrajinu 37% pšenice se nalazi na istoku zemlje. Postavlja se jedno interesantno pitanje. Da li će biti omogućena žetva pšenice? Zemlje u razvoju kao što su na Bliskom istoku i u Africi apsolutno zavise od prehrambrenih proizvoda iz inostranstva. Traže se alternativna rešenja poput Severne i Južna Amerika, međutim to će samo dovesti do povećanja cena - istakao je Spasić.
Kurir.rs
Bonus video: