Poljska i tri baltičke države već su godinama upozoravale NATO i EU da je Rusija pretnja dugoročnom miru i stabilnosti.
Većina zemalja zapadne Evrope je ta upozorenja odbacivala kao paranoju ili, u najboljem slučaju, preterana.
"Oh, znate, vi preterano nervozni, preosetljivi stanovnici centralne Evrope imate mnogo predrasuda o Rusiji", ironično je bivši poljski šef diplomatije Radoslav Sikorski opisao stav Zapada po pitanju strahovanja baltičkih država i Poljske.
Sikorski, kao i njegovi prethodnici i naslednici, već tri decenije upozoravaju Zapad da Rusiju treba shvatiti ozbiljno, ali su njihove molbe za više NATO snaga na njihovim teritorijima uglavnom su bile ignorisane, piše Jutarnji list.
Koliko god da je Poljska, pod radikalno desnom strankom Pravo i Pravda (PiS) Jarosłava Kačinjskog, bila u svojevrsnom partnerstvu s Mađarskom oko uzajamne zaštite od pritisaka iz Brisela da zaštite svoje manjine, održe nezavisnost pravosuđa i poštuju EU zakone i pravila, Varšava je ipak, za razliku od Budimpešte, uvek odbijala direktnu rusku pomoć u tim nastojanjima.
Kačinjski, iako na papiru tek zamenik premijera, pravi je vladar Poljske, koji je postavio mlađe i umerenije pripadnike svoje stranke na isturene političke pozicije - 49-godišnjeg pravnika Andžeja Dudu kao predsednika države, te 53-godišnjeg ekonomistu Mateuša Moravjeckog kao premijera.
Odnosi Rusije i Poljske, iako nikad idealni, ozbiljno su se pogoršali nakon ruske aneksije Krima i podrške proruskim pobunjenicima u Donjecku i Lugansku.
Varšava se tada zalagala za jače evropske sankcije protiv Rusije kao odgovor na tu teritorijalnu agresiju, no ekonomski orijentisane članice su je preglasale, pre svih Nemačka čija kancelarka Angela Merkel nije želela da ugrozi naftovod Severni tok 2, niti politički da izoluje Rusiju.
Tadašnja poljska premijerka Beata Sidlo tražila je postavljanje dodatnih trajnih NATO snaga u Poljsku, a Varšava i Moskva počele su međusobno da se optužuju za istorijski revizionizam.
PiS je do 2017. uklonio iz Poljske većinu sovjetskih spomenika iz Drugog svetskog rata.
Poljska je još 2019. pozivala na potpunu nezavisnost od Rusije po pitanju ključnih energenata, a nastavili su to da traže i od ostalih evropskih zemalja, pre svih Nemačke.
Uz Litvaniju, Letoniju i Estoniju, Poljska se najglasnije protivila igradnji Severnog toka 2, uporno ponavljajući američke argumente da će sporni gasovod samo dodatno pojačati evropsku zavisnost od ruskog gasa.
U danima uoči napada na Ukrajinu, Moravjecki je upozorio evropske kolege da Vladimir Putin želi da opet izgradi Rusko carstvo i pozvao ih da se ujedine i zaustave ga u tome.
Nakon invazije, Poljska - koja se graniči sa Ukrajinom - je postala najglasnija evropska država u pozivanju na sve oštrije sankcije protiv Moskve.
Nakon prva četiri kruga sankcija, Poljska i dalje poziva na još jače, još strože sankcije. Moravjecki, uz podršku baltičkih republika, insistira da Evropa mora da donese bolnu odluku i odrekne se ruskog gasa i nafte, čime bi se prekinulo finansiranje invazije i naterao Putin na pregovore.
U međuvremenu, Poljska aktivno radi i na svojoj obrani, kao i na direktnoj podršci Ukrajini. Većina zapadnih pošiljki oružja i zaliha za Ukrajinu pristiže na poljski aerodrom Rezov, tek sedamdesetak kilometara od ukrajinske granice, gde je smešteno gotovo 5.000 američkih padobranaca iz prekaljene 82. vazdušno-desantne divizije.
Zabrinutost u Poljskoj podigao je u ponedeljak i bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, danas zamjenik čelnika ruskog Veća bezbednosti, koji je optužio poljsku elitu da ne deluju u korist svojih građana, već svojih "američkih suverena" i svoje "patološke rusofobije", a njegov komentar na Telegramu, pišu poljski analitičari, jezivo podseća na antiukrajinske eseje koje je pisao pre invazije.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs