Postkovid sindrom je produženo stanje u kojem se organizam bori sa produženim simptomima korone, ili potpuno novim manifestacijama zdravstvenih problema koji mogu biti vrlo raznoliki - od kardiovaskularnih, preko neuroloških pa i bolesti pluća, kažu stručnjaci.
Sindrom postkovida ne zaobilazi ni mlade, a često njegova kompleksnost ne zavisi od težine klinike slike. Moguće je virus preležati "na nogama" i potom osetiti teške simptome produženog kovida kao što su dugotrajni umor, malaksalost, "moždana magla" i zaboravnost.
Kada se govori o produženim simptomima koji su se javili već tokom infekcije, u pitanju su tegobe koje se pojave četiri nedelje nakon bolesti, ali mogu trajati i godinu dana, rekla je pulmološkinja dr Maja Omcikus sa Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
- Apsolutno može da se javi krvni ugrušak u plućima čak i tokom same pneumonije, nevezano samo za kovid, ali istovremeno i dok traje sama akutna infekcija, ali postoji rizik i nakon te akutne faze, kada se relativno oporavio pacijent, i da dođe do pojave krvnog ugruška. Takođe uz pridružene bolesti i virusnu infekciju pacijent će biti i duže vezan za postelju, što je takođe faktor rizika za nastanak krvnog ugruška - objasnila je dr Omcikus.
Ako boli dok dišete, i osećate "probadanje", javite se lekaru. Moguće je i iskašljavanje krvi, i to ne velike količine, ali je tada odlazak na pregled obavezan, istakla je dr Omcikus.
Postkovid može izazvati i upalu srčanog mišića ili srčane maramice, aritmije, varijacije u pritisku, tromboze pa čak i infarkt.
Kardiolog prof. dr Nebojša Tasić rekao je da je upala srčane maramice, odnosno perikarditis, jedna od najčešćih komplikacija. Prvi znaci biće probadanje u grudima i kratak dah, a onda će virus "preskočiti" zaštitni omotač srca i doći do srčanog mišića. Tada nastaje miokarditis ili upala srčanog mišica.
Upravo zbog kardiovaskularnih komplikacija, pacijentima se savetuje mirovanje i to najmanje tri meseca.
- Ako ste imali teži oblik, mirujte najmanje tri meseca, korona je pametan virus ali i nezgodan, oštećuje ceo organizam. Zahteva mirovanje i hidrataciju, a onda to nadograđujemo lekovima, suplementima ili mineralima - rekao je prof. dr Tasić u emisiji "RTS Ordinacija".
Dr Tasić je podsetio da bi i na uporne otoke koji ne prolaze trebalo obratiti pažnju, kako bi se moguća pojava tromba ispitala na vreme, a pročitajte i šta je rekao o povišenom D dimeru.
Pacijenti koji su lečeni u bolnici imaju rizik od tromba, naročito ako su imali upalu pluća. Stariji ili pacijenti sa postojećim hroničnim bolestima kao što su kardiovaskularna oboljenja ili dijabetes, takođe su u većem riziku.
Kurir.rs