Agresija Severnoatlantske vojne alijanse na našu zemlju, bez saglasnosti SB UN, počela je 24. marta oko 20 časova, kad su se oglasile prve sirene za vazdušnu opasnost
Pre 23 godine, 24. marta oko 20 časova, sirene za vazdušnu opasnost širom naše zemlje oglasile su početak agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, izvedenu bez dozvole Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, i to zbog optužbi da su srpske snage bezbednosti vršile etničko čišćenje kosovskih Albanaca, dok su neposredan povod za akciju bila dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea. Ova operacija trajala je tačno 78 dana, od 24. marta do 10. juna 1999, i bila je najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata. Sećanje građana Srbije na ovu agresiju godinama ne bledi, a emocije su posebno pojačane pred ovu, 23. godišnjicu, kad stižu potresne slike razaranja, rušenja i kolona izbeglica iz Ukrajine. Naš narod upravo zbog tragedije koja nas je snašla 1999. godine možda najbolje razume narod Ukrajine i saoseća s njim, ocenjuju sagovornici Kurira.
Srpska Hirošima
Iako su vazdušni napadi te 1999. godine najpre bili usmereni na vojne ciljeve u SRJ, vrlo brzo je počelo i bombardovanje privrednih i civilnih objekata. To je rezultiralo velikim brojem ljudskih žrtava, a prema nekim procenama, ubijeno je oko 1.300 do čak oko 3.500 duša. Istovremeno, procenjuje se da je ranjeno više od 12.000 ljudi.
U jednom od najjačih napada NATO poginulo je 20 civila, među kojima i 12 dece. Reč je o napadu koji se desio 27. aprila u 12.10 časova, kad su dva od 15 NATO projektila namenjenih tog dana Surdulici i okolnim vojnim objektima, završili usred naselja Čubrine livade, nedaleko od centra grada i naselja Piskavica. Tom prilikom je povređeno više od 100 građana, a srušeno je ili oštećeno preko 500 kuća, zbog čega je Surdulica dobila naziv srpska Hirošima.
Prethodno, u noći između 10 i 11. aprila avijacija NATO zasula je malo mesto Merdare kod Kuršumlije kasetnim bombama i tada je život izgubila 11-mesečna Bojana, najmlađa žrtva bombardovanja, kao i njen otac Božin Tošović (29). Simbol stradanja od NATO bombi je i malena, tada trogodišnja Milica Rakić, koja je poginula dok je sedela na noši u stanu u Batajnici. Malena Milica bi danas, da joj NATO bombe nisu ugasile život, bila 26-godišnja devojka.
Šteta oko 100 milijardi dolara
U napadima su teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve, manastiri... a procenjuje se da je ukupna šteta od 30 milijardi do čak 100 milijardi američkih dolara. S druge strane, i NATO je pretrpeo određene gubitke, pa su im tako oborena dva aviona (F-117 i F-16), 47 bespilotnih letelica, 45 krstarećih raketa i četiri velika projektila. Napadi su obustavljeni 10. juna nakon potpisivanja vojnotehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije s Kosova i Metohije, a istog dana je u Savetu bezbednosti usvojena rezolucija 1244.
Veselin Šljivančanin Nikakvu pomoć ni od koga nismo imali, a napalo nas je 19 moćnih zemalja
Penzionisani pukovnik JNA Veselin Šljivančanin za Kurir poručuje da je napad na SRJ veliki presedan, te ukazuje da je NATO tada izvršio brutalnu agresiju na našu zemlju bez saglasnosti UN.
- Tada je 19 najjačih zemalja sveta napalo SRJ i napravili su ogromnu materijalnu štetu, silne žrtve su pale, ubili su malu decu, mlade ljude... Ubili su i vojnike, ali nikad nisu došli kopnenim trupama da okupiraju našu zemlju. To do tada nije bilo poznato u Evropi. A mi, s druge strane, nikakvu pomoć nismo imali ni od koga. Sami smo se branili i narod Srbije je bio toliko jedinstven i složan da je stajao na mostovima i branio ih telima - navodi Šljivančanin. Podseća i da su bacali kasetne bombe, kao i da su mnogi projektili bili obogaćeni osiromašenim uranijumom, zbog čega nam se, kaže, umnogostručio broj obolelih od raka.
Vladimir Lazarević Mrtve da ne zaboravimo i po 23. put da pitamo "zašto?"
Penzionisani general Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa u vreme oružanog sukoba na KiM, za Kurir kaže da se upravo odvija drama u Ukrajini koja nas svakako asocira na ono što smo mi doživeli pre 23 godine.
- Imamo obavezu kao društvo, kao i mi koji smo bili učesnici tih događaja, da mrtve ne zaboravimo, žive da poštujemo, i da po 23. put postavimo pitanje "zašto?". Zašto su ubijali čitav jedan narod, jer nema dobronamernog čoveka u celom svetu kome nije jasno da su lažni nekakvi navodi koji su bili navedeni kao povod za bombardovanje 1999. Svima je jasno da je to bio njihov interes, deo politički usmeren, ne samo prema srpskom narodu - kaže Lazarević. Podseća da su tada SR Jugoslaviju bombardovali i kasetnim bombama, te da su gađali i Klinički centar i pijace...
- Niko se tada iz NATO nije setio da su to zabranjene bombe, a sada to vide kad se upotrebljava na ljudima koji nisu Srbi - kaže on i konstatuje da se tu vidi sve licemerje Zapada.
(Kurir.rs/I.Ž.)