Ruska kampanja osvajanja Ukrajine kulminira bez ostvarivanja ciljeva Moskve — drugim rečima, propala je, ocenjuju stručnjaci Instituta za proučavanje rata (ISW).
Rat u Ukrajini zapao je u ćorsokak, ali to ne znači da je završen i nije verovatno da će se uskoro završiti. Niti je ishod rata još jasan. Rusi bi ipak mogli da pobede; Ukrajinci bi mogli da pobede; rat bi mogao da se proširi na druge zemlje; ili bi mogao da se pretvori u verziju sukoba na istoku Ukrajine koji je trajao od 2014. do početka ruske invazije u februaru 2022.
Neuspeh početne ruske vojne kampanje ipak označava važnu prekretnicu koja ima implikacije na razvoj i izvršenje zapadnih vojnih, ekonomskih i političkih strategija. Zapad mora da nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem koje joj je potrebno za borbu, ali sada takođe mora dramatično da proširi svoju pomoć kako bi pomogao da se Ukrajina kao zemlja održi u životu čak i u uslovima zastoja, navodi ISW.
Tehnički izrazi "zastoj“, "kampanja“ i "kulminacija“ mogu da zbune laika koji nije upoznat sa vojnom terminologijom, zbog čega je Frederik Kagan iz Instituta objasnio te pojmove u odnosu na istorijske primere iz Prvog i Drugog svetskog rata, uz napomenu da su istorijske analogije uvek ograničene.
Kampanja je veliki vojni poduhvat pokrenut kao deo ratnih napora da se postigne jedan ili više ciljeva koji su neophodni, ali ne nužno i dovoljni za postizanje opštih ratnih ciljeva. Ruska invazija na Ukrajinu koja je počela pre skoro mesec dana bila je takav poduhvat — njeni ciljevi zauzimanja Kijeva i drugih velikih gradova Ukrajine bili su deo većeg napora da se smeni ukrajinska vlada, uništi ukrajinska vojska i dozvoli ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da postavi političke, ekonomske i bezbednosne uslove na ukrajinskoj teritoriji po svom ukusu.
Korisno je uporediti Putinovu početnu kampanju sa nemačkom invazijom na Sovjetski Savez (SSSR) koja je počela juna 1941. Nemački ciljevi su bili da zauzmu Lenjingrad (današnji Sankt Peterburg), Moskva i Ukrajina kako bi brzo izbacili SSSR iz zemlje. Nemci su uništili ogromne delove sovjetske vojske, opsednuli Lenjingrad, stigli do predgrađa Moskve, a onda je kampanja kulminirala u zimu 1941. Kao i Rusi u Ukrajini danas, Nemci su 1941. nastavili da pokušavaju da prebace više borbene moći na front i pokrenu sve beznadežnije napade na Moskvu prešavši tačku povratka — što je jedan od znakova da je kampanja kulminirala. Nemci nisu uspeli da ostvare nijedan od svojih ciljeva.
Nemačka kampanja je kulminirala opsadom Lenjingrada, koji je ostao pod opsadom skoro 900 dana. Ali kampanja 1941. je nesumnjivo poražena, Nemci su prešli u odbranu, Sovjeti su krenuli u kontraofanzivu, a zatim su Nemci 1942. godine pokrenuli novu kampanju koja je kulminirala kod Staljingrada. Lenjingrad je sve vreme ostao pod opsadom. Dakle, kampanja može da se završi sa opsadom velikog grada (mnogo većim od Marijupolja, na primer), rat i dalje nije završen, obe strane se bore, a kampanja ipak može da propadne. To je situacija sa kojom se Rusi sada verovatno suočavaju u Ukrajini. Ali Nemci su i dalje imali šansu 1942. (iako se istoričari raspravljaju o tome kolike su šanse imali). Rat je bio završen tek 1945. godine, a milioni su umrli u narednim godinama.
Zastoj opisuje stanje u ratu u kojem nijedna strana ne može dramatično da promeni linije fronta koliko god se trudila. Drugi svetski rat nikada nije dospeo u ćorsokak u Evropi. Protivnici su smenjivali ofanzivne i defanzivne kampanje, ali su skoro uvek bili u pokretu. Prvi svetski rat oličenje je zastoja. Zastoj u tom sukobu, kao i u drugim, doveo je do mnogo veoma teških i gadnih borbi sa mnogo žrtava na obe strane. Linije fronta postale su generalno (ali ne potpuno) statične, sa vrlo malo kretanja. Uvek je bilo nekih pomeranja linija čak i u Prvom svetskom ratu, ali nikada dovoljno da se situacija materijalno promeni.
Ali zastoj često uključuje velike i krvave bitke. Bitke na Somi, Verdenu i Pašendaleu odvijale su se u uslovima zastoja. Stotine hiljada stradalo je u tim bitkama koje su malo pomerile linije fronta, ali ne mnogo. Zastoji se na kraju mogu prekinuti, kao što je na kraju bio onaj u Prvom svetskom ratu. Jedna ili druga strana može da izgubi volju. Jedna ili druga strana mogu da dobiju novog saveznika (poput SAD u Prvom svetskom ratu). Jedna ili druga strana mogu da steknu tehnološku prednost, iako je to manje uobičajeno (i bilo je manje važno u Prvom svetskom ratu od ulaska SAD u rat). Jedna ili druga strana mogu samo da se sruše (kao Rusija 1917). Mnoge stvari se mogu desiti u kontekstu ogromne količine borbi i umiranja, a sve u uslovima zastoja. To je najverovatniji način delovanja koji trenutno vidimo u Ukrajini, navode iz Instituta za proučavanje rata.
Procena ISW da je ruska kampanja kulminirala i da se pojavljuju uslovi zastoja počiva na procenama Instituta i sve više potvrđenim izveštajima različitih zapadnih obaveštajnih zajednica - da Rusi nemaju sposobnost da unesu mnogo sveže efektivne borbene moći u borbu u kratkom vremenskom periodu. Vrste mobilizacije kojima se angažuju Rusi će generisati obnovljenu borbenu moć najranije za nekoliko meseci. Osim ako se nešto značajno ne desi da razbije zastoj koji se sada postavlja, zastoj će verovatno trajati mesecima.
ISW navodi i da "naravno da postoji mogućnost da greše".
Šta bi moglo da se dogodi da to bude slučaj:
1. Ukrajinci bi mogli da se sruše. Mogli bi da ostanu bez neophodnih materijala ili volje. To se čini malo verovatnim na osnovu svega što eksperti vide.
2. Rusi bi mogli da pronađu način da okupe dovoljno velike efikasne mehanizovane snage da opkole Kijev, da izoluju Zaporožje i Dnjepar, ili da probiju ukrajinske odbrambene linije i zauzmu Kijev na juriš. Procena Instituta, na osnovu proučavanja učinka i rezervnog sistema vojske, je da Rusi nemaju sposobnost da to urade. Iz Instituta navode da bi Rusi mogli da pronađu način da izgrade nove, efikasne mehanizovane snage u velikom obimu i brzo, a zatim potpuno promene pristup koji su zauzeli i pokrenu iznenadnu i odlučnu mehanizovanu kampanju.
3. Rusi bi mogli da sakupe dovoljno artiljerije, projektila i vazdušnih snaga da unište ukrajinske snage koje brane Kijev i druge veće gradove, dajući oslabljenim ruskim snagama priliku da povrate inicijativu i postignu svoje ciljeve. Ovo je najverovatniji način, ali je i dalje malo verovatan, navodi Kagan.
Rusi pokazuju mnoga ograničenja u svojoj sposobnosti da sprovedu masivne vazdušne, artiljerijske, raketne napade i pate od očiglednih i ozbiljnih logističkih i proizvodnih problema za koje je malo verovatno da će moći brzo da reše. Pored toga, veoma je teško postići takvi napadi nadoknade slabost ruskih mehanizovanih snaga protiv tako odlučnog protivnika kao što su Ukrajinci.
Iz Instituta navode da, ako je njihova procena kulminacije ruske kampanje tačna, onda Zapad mora da pojača napore da snabdeva Ukrajinu svim materijalima koji će joj biti potrebni da opstane kao država i nastavi borbu u uslovima zastoja i opsade, što će biti brutalno.
Zapad će morati da pomogne Ukrajini da stabilizuje funkcionalnu ekonomiju na svojoj neokupiranoj teritoriji koja može da opstane čak i pod stalnim ruskim napadima. Moraće da prevaziđe odgovarajuće ubrzane napore da se ukrajinskim vojnicima dovedu specifični vrhunski odbrambeni sistemi i razmisli o većem problemu održavanja Ukrajine i Ukrajinaca u životu tokom dugog rata.
Kurir.rs