Krizna vremena, poput sadašnjeg koje je izazvao ukrajinsko-ruski sukob, neminovno otvaraju pitanje šta raditi sa do sada stečenim kapitalom. U šta uložiti teškom mukom zarađen novac, šta raditi sa njim da se ne istopi?
Ako bi se sa ovom dilemom obratili nekom investicionom savetniku, najverovatnije bi vam prvo savetovao da dobro razmislite šta zapravo očekujete od svog ulaganja - da li da sačuvate vrednost svog kapitala ili da ga uvećate?
U svakom slučaju, da se obogatite preko noći teško da je moguće, izazov je u tome koliko ste spremni da rizikujete. Finansijski savetnici se otuda slažu da na pitanje u šta je trenutno pametno uložiti novac ne postoji jedan tačan odgovor, ali je zato najvažnije da sagledate sve moguće opcije, kao i ono što one sa sobom nose.
Nekretnine
Kupovina stana radi iznajmljivanja može biti dugoročno unosna investicija, ali treba voditi računa i o drugim aspektima ulaganja u nekretnine. Pre svega treba imati na umu da:
- Nekretnine su po pravilu nelikvidna imovina - ako vam hitno zatreba novac, pitanje je hoćete li moći da prodate stan ili kuću u kratkom roku i pri tom postignete fer cenu.
- Imajte u vidu troškove posedovanja i održavanja nekretnine poput renoviranja, uređenja, osiguranja, poreza, komunalija...
- Velika nepoznanica je hoće li cena nekretnina dugoročno da raste ili pada.
Agenti za nekretnine, međutim ističu da ukrajinska kriza može da dovede do poskupljenja građevinskih materijala, pa posledično i do veće cene stanova, ali smatraju da je bez obzira na krizu, još uvek veoma isplativo uložiti u nekretninu.
Ovo potvrđuju i podaci Republičkog geodetskog zavoda koji pokazuju da je tokom poslednje četiri godine, uprkos krizi usled pandimeje kovida 19, tržište nepokretnosti u Srbiji "pokazalo evidentnu ekspanziju i primetni rast". Tako je samo tokom 2021. godine prometovano ukupno 50.275 stanova, što je za 28 odsto više u odnosu na 2020. Prosečna cena stana u starogradnji prošle godine je iznosila 1.104 evra po kvadratu (što je za 10 odsto više u odnosu na 2020.), dok je prosečna cena kvadrata novogradnje iznosila 1.450 evra (što je za devet odsto više u odnosu na 2020.). Podaci trgovaca nekretninama govore da je trend rasta cena stanova nastavljen i od početaka ove godine.
Zanimljivo je istaći i da građani već godinama unazad stanove uglavnom kupuju kešom i to evrima, dok je na kredit kupljen tek svaki treći stan.
Oročena štednja
Štednja u bankama je takođe veoma popularna investicija i odgovor na pitanje gde uložiti novac. Budući da je rizik od bankrota banke relativno mali, a postoji čak i državno osiguranje depozita do 50.000 evra, može se reći da je oročena štednja siguran način ulaganja.
Ali, zato su prinosi na oročenu štednju relativno mali - sada se kreću do tri odsto, u zavisnosti od ročnosti ili valute. Ako oročavate dinare na godinu dana, kamatna stopa u bankama kreće se i između 1,7 i tri odsto, a ako oročavate novac u devizama, kamata je znatno niža, i kreće se do jedan odsto.
Prema tome, ukoliko želite da oročite 1.000 evra u dinarima, u banci koja daje tri odsto kamate, možete za godinu dana zaraditi 30 evra u dinarskoj protivvrednosti. S druge strane, ako štedite u evrima, za godinu dana zaradićete samo 10 evra. Pritom treba imati u vidu da se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto.
Međutim, uzimajući u obzir da je međugodišnja inflacija u Srbiji sada 8,8% (februar 2021. na februar 2022.) moglo bi se reći da se na oročenoj štednji u ovom trenutku gubi vrednost novca. Konkretno, iako na štednom računu imate više novca nego ste imali pre oročenja, s tim novcem sada možete kupiti manje nego ste mogli pre početka štednje.
Akcije na berzama
Potencijalno vrlo unosno ulaganje, ali takođe i vrlo rizično. Cene pojedinih akcija mogu porasti nekoliko stotina odsto u samo nekoliko godina, ali je veoma teško prepoznati kada i koje akcije će imati najviši prinos. Stručnjaci upozoravaju da su akcije takođe podložne cikličkim kretanjima vezanim uz dobra ekonomska vremena i recesije, koje periodično dolaze svakih 5-10 godina. Ne treba zanemariti ni mogućnost potpunog gubitka uloga u slučaju bankrota firme u čije akcije se ulaže.
- Ukoliko se kupuju akcije na Beogradskoj berzi, pametno je uzimati akcije nekih naših renomiranih firmi, gde su male šanse da će nešto loše da se desi - naveo je nedavno za Kurir broker Branislav Jorgić. Pojedine firme daju i godišnje dividende, a prinosi zavise od uspešnosti poslovanja firme i idu od jedan do tri odsto na godišnjom nivou.
Tako zarada na ovakvo uloženih 1.000 evra može ići od 10 do 30 evra godišnje. Tu se može ostvariti i kapitalni rast, kao dodatna zarada koja nije zagarantovana.
- Naši građani novac mogu da investiraju i na svetskim berzama, i to u akcije renomiranih kompanija. Dividende na tim kompanijama su od dva do četiri odsto na godišnjem nivou, mada one zavise od rezultata poslovanja same kompanije, ali je nezahvalno davati predviđanja za kapitalni rast - rekao je Jorgić.
Tako se investiranjem od 1.000 evra u akcije stranih kompanija može zaraditi između 20 i 40 evra za period od godinu dana! Prema rečima brokera Jorgića, s obzirom na to da su renomirane svetske kompanije ekonomski snažnije od mnogih država, rizik na kraći rok postoji, ali na duži rok rizika nema. Za tri do pet godina može da se ostvari značajan profit, a rizik je mali.
Državne obveznice
Jedan od najpouzdanijih vidova štednje je kupovina državnih obveznica u dinarima ili devizama. Državne hartije od vrednosti sa stanovišta rizika vrlo su pouzdane, ali su prinosi mali, i kreću se od 0,75 do dva odsto kamate, zavisno od ročnost. Na period oročavanja od, na primer, godinu dana, kamata je oko 0,75 odsto. Na iznos od 1.000 evra zaradićete svega 7,5 evra, ali sigurnih.
Investicioni fondovi
Budući da su akcije rizična investicija i za takvo ulaganje treba mnogo znanja i vremena za praćenje poslovanja firmi i situacije na tržištu, mnogim građanima su investicioni fondovi logičan odgovor na pitanje u šta uložiti novac. Investicioni fondovi nose nešto veći rizik od štednje u banci, ali po pravilu i veći prinos na uložena sredstva. Pri ovoj vrsti ulaganja treba imati u vidu da:
- U našoj zemlji država ne garantuje građanima povraćaj sredstava u slučaju bankrotstva investicionog fonda.
- Velike naknade za upravljanje novcem klijenata u startu značajno smanjuju realni prinos fondova.
Investiciono zlato
Pod investicionim zlatom podrazumevaju se zlatne poluge izrađene od čistog zlata i zlatnici čistoće od minimalno 90 odsto kao što su austrijski zlatni dukati Franjo Josip. Mana ove investicije je to što je zlato potrebno čuvati. Deo ulagača u zlato svoje poluge čuva kod kuće na skrivenom mestu, dok ga drugi čuvaju u sefovima banaka ili firmi specijalizovanoj za distribuciju i otkup zlata, što nosi određene troškove. Ali kupovina zlatnih poluga ima i prednosti.
Za razliku od nekretnina koje zarobljavaju kapital na dugi niz godina i teško ih je prodati u hitnim situacijama, globalno tržište zlata je vrlo likvidno. Za razliku od investicionih fondova i deonica, zlato je otporno na recesije i političke krize. U nesigurnim vremenima cena zlata ima tendenciju rasta, što vlasnicima zlata donosi kapital u situacijama kada je najviše potreban.
Prema oceni berzanskih analitičara, u poslednjih 50 godina cena zlata u proseku raste osam odsto godišnje, što je pokrivalo inflaciju i vlasnicima investicionog zlata donosilo profit.
Inače, cena unce zlata na svetskim berzama u stalnom je rastu od 2018. godine, najveću vrednost od 2.201 dolar po unci imalo je u aprilu 2020. godine, pri udaru korona krize, nakon čega je usledio blagi pad vrednosti. Novi skok do 2.043 dolara za uncu zlato je dostiglo 8. marta ove godine, pod pritiskom rusko-ukrajinskog ratnog sukoba, koji je izbio dve nedelje ranije.
- Ne preporučujem kupovinu zlata za one koji hoće da oroče novac na godinu jer je zlato već dostiglo znatan cenovni nivo. Međutim, i ako neko planira da formira štednju za duži period, 10 do 20 godina, onda je zlato vrlo interesantna investicija - savet je brokera Jorgića.
Digitalne valute
Bitkoin je najpoznatija i trenutno najvrednija virtuelna valuta i, kao i sve virtuelno u životu, izloženo velikom riziku i velikim cenovnim oscilacijama koje je teško na duži rok predvideti.
Generalno, cena bitkoina je jak uzlazni trend započela na samom kraju 2020. godine kada je jedan virtuelni novčić koštao bezmalo 30.000 dolara. A onda je usledio cenovni rolerkoster. Već do aprila 2021. vrednost ove digitalne valute je duplirana na oko 60.000 dolara, da bi se do jula opet prepolovila na oko 31.000 dolara. Onda je do novembra vrednost bitkoina opet skakala do istorijske maksimalne vrednosti od 65.000 dolara da bi se do kraja 2021. godine stabilizovala na oko 46.000 dolara. Od početka ove godine cena bitkoina oscilira za oko 10.000 dolara gore-dole, tako da je trenutno na nivou od 42.000 dolara.
- Zarada na bitkoinu na godinu dana je moguća, i može da bude i znatna, ali se ne može znati koliko procentualno. Ovo ulaganje nosi visok rizik ne samo od gubitka zarade već i dela glavnice. Investiranje u bitkoin je kao investiranje u kockarnici - smatra broker Jorgić.
Štednja u "slamarici" ili sefu
Ovo je, prema oceni NBS, veoma rasprostranjen način štednje koji omogućava štednju i raspolaganje ušteđevinom u skladu s trenutnim potrebama i mogućnostima. Međutim, on istovremeno nosi i određene rizike - gubitak dela, odnosno celokupne vrednosti ušteđevine (dinarske ili devizne) zbog inflacije, krađe, požara, falsifikata i sl. Pored toga, polaganje ušteđevine u "slamaricu“ ili sef ne donosi zaradu, tj. ne uvećava vam iznos ušteđevine.
Kurir.rs