RAT U UKRAJINI Kako ruska invazija utiče na odnose SAD i Kine?
Rat u Ukrajini je dodao novi sloj neprijateljstva između Sjedinjenih Država i Kine, pri čemu je Peking formalno zagovarao neutralnost, dok je – rečima, ako još ne i delima – stao na stranu Moskve.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan nedavno se u Rimu sastao sa najvišim kineskim zvaničnikom za spoljnu politiku Jangom Đičijem.
Ako je Salivan mislio da će Kina zakočiti svoj kvazi savez sa Moskvom, prevario se, navodi Azija tajms.
I ako je Jang mislio da bi mogao da natera Salivana da svede Ukrajinu na samo jedno od mnogih američko-kineskih pitanja, ta ideja nije uspela.
Nakon sastanka, Salivan je kratko rekao da je to bila prilika da se vodi ''suštinska diskusija o ratu Rusije protiv Ukrajine''.
Dan ranije je bio prilično otvorenije neprijateljski, preteći ''posledicama'' ako Peking prekrši seriju međunarodnih ekonomskih sankcija koje imaju za cilj da ubede Rusiju da povuče svoju vojsku iz Ukrajine.
Možda je Salivan, s obzirom na kinesku ratobornost u prethodnim sastancima, malo očekivao od Kine u ovoj rundi.
I zaista, Kina je čekala samo nekoliko sati nakon sastanka da objavi da neće napustiti Rusiju kako bi ''pokušala da ublaži tenzije sa Sjedinjenim Državama''.
Kasnije je Jang izneo najdosledniji spor između dve zemlje: američki stav prema Tajvanu.
Jang je takođe dodao relativno novu pritužbu: ponovio je tvrdnje da su SAD stvorile korona virus u postrojenju za biološko oružje u Ukrajini.
Na obe strane sveta, analitičari su videli sve osim volje za saradnjom u rešavanju ukrajinskog problema.
-Ukrajinska kriza još više razdvaja Kinu i Sjedinjene Države, a posmatrači ne očekuju da će se njihovi lideri sastati ili da će se odnosi uskoro poboljšati, rekao je Džu Feng, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Nandžing.
Teško je reći da li je Kina izbacivala gomilu problema kako bi izbegla da se fokusira samo na Ukrajinu.
Neuobičajeno, kineski zvaničnici su izgledali zbunjeni oko toga koliki je značaj dati ruskoj ''specijalnoj vojnoj operaciji''.
Ministar spoljnih poslova Vang Ji otišao je toliko daleko da je rekao da Kina nema nikakve veze sa tim pitanjem i da bi trebalo da bude izostavljena iz bilo kakvih diskusija o njegovom rešenju.
Peking ne želi da se njegova trgovina sa Rusijom ograniči kao deo međunarodnih napora da kazni Moskvu, rekao je on.
-Kina nije strana u krizi, niti želi da sankcije utiču na nju, rekao je Vang tokom telefonskog razgovora sa španskim ministrom spoljnih poslova Hoseom Manuelom Albaresom.
-Kina ima pravo da zaštiti svoja legitimna prava i interese. Kineski zvaničnici su tada ponudili američkim saveznicima u Evropi opšte rešenje: odbaciti Sjedinjene Države kao ključnog strateškog partnera.
-Postojeći bezbednosni mehanizam u Evropi koji su uspostavile SAD, sa NATO-om predvođenim SAD, je problem, piše Global tajms.
Sastanak Salivan-Jang bio je ''zamka'' da se Kina natera da zauzme stav protiv sopstvenih interesa, rekao je jedan komentator.
- Ne samo da je stav Kine ostao nepromenjen, rekao je Vu Sinbo, dekan Instituta za međunarodne studije na Univerzitetu Fudan,
- Već je takođe odbacio glasine i lažne informacije koje su SAD širile. To znači da je cilj SAD za ovaj sastanak propao, dodao je on.
Za američku publiku, kineski ton je omekšao.
Ambasador Kine u Vašingtonu Ćin Gang napisao je u utorak da se ''suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja, uključujući Ukrajinu, moraju poštovati'', što je kako se navodi u analizi Azija tajmsa, očigledan udar na kvazi savezničku Rusiju.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Ukrajina zapravo deo Rusije.
Ali Ćin je takođe napisao u Vašington postu da su ''pretnje kineskim entitetima i preduzećima, kako su ih izgovarali neki američki zvaničnici, neprihvatljive''.
-Sve što Kina želi je da pruži šansu miru, ukazao je Ćin.
U članku je 11 puta upotrebio varijacije reči ''mir''.
Jedna reč koju nije upotrebio bila je ''invazija'', niti je ponudio bilo kakvu sugestiju da je gađanje većih i manjih gradove pogrešno.
Kao što je često slučaj u kineskim javnim izjavama o odnosima sa SAD, svi putevi vode na Tajvan.
Ćin se potrudio da odbaci bilo kakve paralele između pitanja Ukrajine, suverene zemlje, rekao je, i Tajvana, koji je formalno deo Kine.
Pitanje je relevantno u kontekstu vojnih poteza jer Kina već mesecima izvodi preteće letove vazdušnih snaga iznad otcepljenog ostrva.
- Tajvansko pitanje je kineska unutrašnja stvar, napisao je Ćin.
Neki američki posmatrači smatraju da, u svakom slučaju, Kina predstavlja veću stratešku opasnost od Rusije.
-Sjedinjene Države i njihovi strateški partneri se sada suočavaju sa dve supersile – ne samo sa jednom – i silama koje predstavljaju i globalni i regionalni izazov, napisao je Entoni Kordesman, veteran analitičar Centra za međunarodne i strateške studije u Sjedinjenim Državama.
- Kina prelazi sa saradnje i civilnog takmičenja na mogućnost velike vojne konfrontacije, dodao je on.
Vojna opcija može doći u igru jer je sposobnost Kine da izdrži ekonomske sankcije u slučaju sukoba veća od sposobnosti Rusije.
* Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs