Poznati pisac Milovan Vitezović, koji je preminuo juče u 78. godini u Beogradu, poslednjih meseci završio je svoje kapitalno delo "U ime oca i sina" i roman o Dositeju Obradoviću.
Njegovo delo o Svetom Simeonu i Savi nastaviće da živi kao pozorišna predstava na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu i biće vodilja, ali i velika radost, budućim generacijama gledalaca, kaže za Kurir Svetislav Bule Goncić.
- Radićemo njegov komad. To je njegovo životno delo. Vitezović nije s nama, ali će nastaviti da živi s budućim generacijama - objašnjava Goncić.
Sveti Sava, princ Rastko, tema je kojom se veliki književnik i ranije bavio u karijeri. U pozorištu "Boško Buha" postavio je komad "Princ Rastko - monah Sava", a o svom kapitalnom delu govorio je pre više od godinu dana.
- Godine 1970. stekao sam dug prema Svetom Savi. Poželeo sam da napišem dramu o njemu za konkurs Narodnog pozorišta. Molio sam profesora Đorđa Trifunovića da mi pomogne i da me uputi. Uputio me tragom Svetog Save. Obišao sam sva mesta na kojima je za života bio Sveti Sava. Zastajao sam da bih išta zabeležio. Shvatio sam da je Sveti Sava srpska drama koja ne prolazi. Izgleda da sam i ja njemu ušao u pamet.
U ukupnoj istoriji srpskog naroda i istoriji njegove kulture izdvaja se ličnost Rastka Save Nemanjića, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljitelja duhovne istorije Srba. On je predosetio istoriju koju treba stvarati i odvažio se da je prvi stvara. On je Srbima prvi verski poglavar, prvi pisac, prvi državnik, prvi zakonopisac, prvi diplomata, prvi prosvetitelj, prvi lekar... Njegovo delo je krštenica naroda, svedočanstvo o njegovom istorijskom punoletstvu, jemstvo kako se podiže dedovina, testament kojim se nasleđuje otadžbina, dokaz istoriji da je zauvek izborio mesto na karti naroda Evrope. Njegovo delo jeste u nizu onih dela romejskih (vizantijskih) mudraca, učenjaka i književnika kojima se premošćuje epoha antike i epoha renesanse i evropskoj kulturi i omogućuje njenu neprekidnost - izjavio je Vitezović za Novosti.
Predstavu treba da režira Milan Karadžić, a pratiće život Stefana Nemanje i njegovog sina Ratka u Hilandaru.
- On je zamišljan i dizan da bude večita mera srpske istorije. Dokaz najviših težnji srpskog naroda i njegove države. On je građevina srpska podignuta na svetom prostoru da za svetsku istoriju bude potvrda duhovnog uzdignuća naroda. Hilandar je odmah postao srpsko učilište naroda i njegovih zavetnika. Hilandarom su se i monah Simeon i monah Sava posvetili svome rodu. Odavde je Sveti Sava prvi put i zauvek ozakonio Srbiju. Kako se u moći dizala Srbija, prvo kao kraljevina, potom kao carevina, tako se dizao i Hilandar sa svojim crkvama, svojim pirgovima, svojim kelijama, svojim trpezarijama, svojim knjigama i knjigopisateljima, postavši glavna riznica srpske srednjovekovne kulture - objasnio je pisac za života.
Milovan Vitezović biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Kurir.rs
Bonus video: