Redovnim konzumiranjem čokolade bogate kakaom povećavamo otpornost kože na štetno UV zračenje, odlažemo pojavu iritacija i crvenila, umanjujemo pigmentaciju i bore.
Ova planetarno popularna poslastica stimuliše mikrocirkulaciju – bolje je snabdevanje hranljivim sastojcima i kiseonikom, povećava gustinu srednjeg sloja kože koji daje elastičnost i zategnutost. Povećava i hidriranost, sprečava gubitak vode, pa u pripremi za letnju sezonu treba da povećamo njen unos.
Naravno, najzdravila je crna (tamna) čokolada, a evo kako je nastala i šta još znači za naše zdravlje.
Jug današnjeg Meksika oko 4. veka p. n.e. naselilo je pleme Maja, a za kakao drvo koje su tamo zatekli su verovali da pripada bogovima i da su njegovi plodovi božji dar ljudima. U carstvu Maja nastao je napitak od kakao zrna, piće kraljeva i gospode, služeno da uveliča svečanosti i rituale. Gorkom piću se dodavala čili paprika.
Asteci su se posle njome krepili na velikim nadmorskim visinama i pri fizičkim naporima, a koliko su cenili kakao govori da su njegova zrnca koristili umesto novca.
Konkvistadori su posle podigli plantaže kakaa u Meksiku, Ekvadoru, Peruu, a 1580. u Španiji je osnovan prvi pogon za preradu kakao zrna, gde su prvi put dodavani šećer i cimet. Odatle se širi Evropom kao nova moda u visokim slojevima društva, obogaćuje se karanfilićem, vanilom, crnim biberom.
U procesu pravljenja napitka velike probleme je stvarao kakao buter, ostajući na površini kao masna smesa. Tridesetih godina 19. veka problem je rešila presa koju je osmislio Holanđanin Van Houten. Tako je, posle talasa čokolade kao napitka, Evropu zahvatio talas čokolade ''koja se jede''.
Kazanova je smatrao najboljim eliksirom ljubavi!
Sigurno uživate i vi u ovoj poslastici. Njene prednosti su što brzo obnavlja energiju, štiti krvne sudove od infarkta, sprečava moždani udar, ublažava predmenstrualni sindrom, leči anemiju. Izaziva osećaj ugodnosti i sreće, čini vas privlačnim i uzbuđenim, opušta mišiće i pruža osećaj lakoće.
Samo 40 g crne čokolade obezbeđuje 15 odsto dnevnih potreba za magnezijumom. Ista količina podmiruje 34odsto dnevnih potreba za bakrom, čime efektivno potpomaže kardiovaskulano zdravlje. Sadrži i fosfo koji učestvuje u razmeni energije, neophodan za aktivnost nerava, kalijum koji štiti srce i gvožđe koje ne dozvoljava da postanemo anemični.
Zanimljiva statistika:
- Nisu poznati bilo kakvi oblici alergije na čokoladu
- 100 g čokolade sadrži oko 550 kalorija
- Žene jedu duplo više čokolade od muškaraca
- Čokolada ima 600 elemenata koji joj daju ukus, vino samo 200
- 400 kakao zrna treba da se napravi pola kilograma čokolade
- Tokom života prosečna osoba pojede 160 kg čokolade
- Više od 7 milijardi čokoladnih kolaćića se pojede širom sveta svake godine
- Više od 20 miliona kilograma čokolade se kupi svake godine u znak ljubavi
- 50 miliona ljudi na svetu živi od industrije čokolade.
Ako i vi, uz čokoladu, hoćete da se sladite i toplim napitkom od kakaa, evo kako ćete sami da ga pripremite:
Topla čokolada
U maloj šerpi pomešajte 30 g crne čokolade, 1 kašiku kakaa, 1 dl mleka i mešajte na tihoj vatri dok se čokolada ne otopi. Dodajte još 1dl mleka i prstohvat soli, nastavite da mešate. Potom dodajte 30 g šećera. Kada čokolada postane gusta, sipajte je u šolju, a možete da je ukrasite šlagom. Ništa brže i ništa slađe!
Kurir.rs/B.M.
Bonus video: