Britanska književnica "kraljica zločina" i tvorac čuvenog Herkula Poaroa Agata Kristi rođena je 15. septembra 1890. godine u Torkiju kao ćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.
Čuvena književnica je tokom svoje karijere duge duže od pola veka napisala 79 knjiga, od toga 66 kriminalističkih romana, ali i više zbirki kratkih priča i drugih dela koja su prodata u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika.
Prema "Ginisovoj knjizi rekorda" najprodavaniji je autor svih vremena i zanimljivo je da je zabeleženo da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi. Njena predstava "Mišolovka" drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu, prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Godine 2013. proglašena je za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman "Ubistvo Rodžera Akrojda" za najbolji krimi roman svih vremena.
Za vreme Prvog svetskog rata, Agata Kristi je radila u bolnici kao medicinska sestra, a prema njenim rečima to je "jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi". Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova.
Godine 1914. udala se za pukovnika avijatičara pri Kraljevskim avio trupama Arčibalda Kristija sa kojim je imala ćerku, Rozalind Hiks. Prvi roman Agate Kristi "Misteriozna afera u Stajlzu" objavljen je 1920. godine, a tokom tog braka koji je trajao do 1928. godine izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima.
Kada je imala svega 22 godine, davne 1912, Agata Kristi upoznala je na igranci Arčibalda Arčija Kristija, avijatičara koji je istog trenutka osvojio njeno mlado srce. Već dve godine kasnije, dok je besneo Prvi svetski rat, Arči je upućen u Francusku, a prvo njegovo odsustvo iskoristili su da se jedno drugom zakunu u večnu ljubav.
Ispostavilo se da ljubav, makar s Arčijeve strane, nije bila dugog daha — on je već tokom dvadesetih godina XX stupio u vezu sa izvesnom Nensi Nil, a 1926. godina zatražio je Agati razvod. Trećeg decembra te godine, par se posvađao jer je Kristi saopštio svojoj slomljenoj supruzi da će vikend provesti s prijateljima i da ne želi da ga ona prati. Među prijateljima je, razume se, bila i Nensi Nil.
Nešto kasnije u toku noći, Agata je njihovu ćerku Rozalind ostavila s kućnom pomoćnicom, izašla iz kuće i započela je njena najveća misterija.
Sledećeg jutra, automobil slavne književnice pronađen je u gradiću Gilfordu, i to zaglavljen u žbunu nakon saobraćajne nesreće. Farovi Agatinog automobila marke Moris Kauli bili su uključeni, u njemu su se nalazili kofer i kaput, ali od vozača nije bilo ni traga ni glasa.
Do tada relativno nepoznata mlada spisateljica našla se na naslovnim stranama novina i ponuđena je visoka suma svakome ko pruži bilo kakvu korisnu informaciju. Arči Kristi i njegova ljubavnica Nensi Nil bili su osumnjičeni zbog nestanka Agate Kristi, a navodno su hiljade policajaca i volontera tragale za njom. Uključila su se i poznata lica u Britaniji tog doba, a među njima je navodno bio i legendarni ser Artur Konan Dojl, „otac“ Šerloka Holmsa i doktora Votsona, koji je kao trag koristio jednu Agatinu rukavicu.
Deset dana kasnije, glavni konobar u jednom jokrširskom hotelu kontaktirao je s policijom i saopštio da veruje da je gošća iz Južne Afrike koja se predstavlja kao Tereza Nil zapravo nestala književnica! Tokom scene koju su britanski mediji opisali kao prilično dramatičnu i dostojnu da se nađe na stranicama nekog od romana Agate Kristi, njen suprug Arči je s predstavnicima policije sedeo u restoranu hotela i posmatrao pomenutu gošću. Ona je sela za sto pored njih, otvorila novine na čijoj je naslovnoj strani bila njena fotografija, a navodno je - kada su joj Arči Kristi i policajci prišli - izgledala zbunjeno i kao da ne prepoznaje čoveka s kojim je živela 12 godina.
U godinama koje su usledile bilo je mnogo rasprava o tome šta je nateralo slavnu spisateljicu na ovakav potez. Mnogi veruju da je doživela nervni slom jer je u kratkom vremenskom razmaku preminula njena majka i suprug ju je javno prevario, ali nije malo ni onih koji tvrde da je u pitanju marketinški potez kojim je Agata želela da skrene pažnju janosti na sebe i svoja dela. Nakon što je Kristijeva pronađena, njen suprug je tvrdio da književnica ima amneziju i mogući potres mozga, što su dvojica lekara kasnije potvrdila. Ubrzo nakon ovog nesvakidašnjeg događaja, par se rastao, a Arči se potom i oženio svojom ljubavnicom.
Četiri godine kasnije, na jednom arheološkom iskopavanju, gde su Agatu pozvali prijatelji Leonard Vuli i njegova supruga, spisateljica je poznala 13 godina mlađeg muškarca, arheologa Maksa Molovana, i ubrzo se udala za njega 1930. godine. U braku su bili 46 godina, sve do njene smrti. Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Godine 1932. Kristi je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot.
Bila je to dobro čuvana tajna sve do 1949. godine kada je časopis "Sunday Times" otkrio da je Vestmakot zapravo Agata Kristi. Neki od njenih najpoznatijih romana su Zavesa, Ubistvo u Orijent ekspresu, Deset malih crnaca, Mačka među golubovima, Ubistva po abecedi i drugi. Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine u svojoj kući u Volingfordu blizu Oksforda, u 86. godini života. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta i dan danas ne gube na atraktivnosti.
(Kurir.rs/A.M.)
Bonus video: