Između 9.30 i 10 časova uveče, 17. aprila 1999. godine, trogodišnja Milica bila je pogođena fragmentom bombe, dok je bila u kupatilu na drugom spratu svoje kuće u Ulici Dimitrija Lazarevića Raše broj 8, u Batajnici, predgrađu Beograda.
Kuća je bila udaljena oko jedan kilometar od nekadašnjeg aerodroma Batajnica, koji je više puta bio meta NATO-a u toku napada na Jugoslaviju, koji je trajao od marta do juna 1999. godine.
Mala Milica je ubijena dok je sedela na noši, majka Dušica joj je za to vreme spremala postelju. Devojčica je umesto u svoj krevet, koji joj je majka s ljubavlju spremala, otišla na večni počinak.
Trogodišnja Milica je jedno od 89 dece koja su nastradala u toku NATO agresije.
Spomenik devojčici stradaloj u NATO bombardovanju 1999. godine nalazi se u Tašmajdanskom parku u Beogradu, a nedavno je njena bista bila na meti vandala, ali je vraćena na mesto.
Pesma za svu decu stradalu u NATO bombardovanju
Srpski pesnik Dobrica Erić je u znak sećanja na Milicu Rakić i svu decu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine napisao pesmu. Tokom 78 dana bombardovanja naše zemlje, NATO projektili su ubili 89 mališana. Najmlađa Bojana Tošović imala je samo 11 meseci kada je poginula u zagljaju svog oca.
Ova je pesma tu da nas opominje, da se nikad ne zaboravi i ne ponovi!
Čiko ja tebe gledam s neba
Čiko, ja tebe gledam s neba
I vidim te kao na slici
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.
Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.
Sad nisam ona bulka rumena
Već beli andelak one bulke
Što gleda svoje najdraže s neba
I vidi tebe... i tvoje ruke.
Moj tata se sada brije
A moja mama pegla pelene
Ja ih vidim i žao mi je
Što ne vide i oni mene.
Eno i moje roze noše
I lutke što se smešila na me
Kad su tvoje zle tice došle
I otele me od moje mame.
Sada sam se ovde popela
S nekom dečicom nepoznatom
Ali bih mnogo više volela
Da sam dole, s mamom i tatom.
Da ti kažem još samo ovo
Pa idi i zaboravi me
Mama će da me rodi ponovo
I daće mi još lepše ime!
Kurir.rs