l
Grupa Legende već 35 godina brani boje tradicionalnog i autentičnog zvuka, a velikim koncertom u Domu sindikata 7. aprila će obeležiti ovaj jublilej.
Deo nastupa posvetiće i Merimi Njegomir, a u ispovesti za Kurir Zoran Dašić Daša se prisetio njihovih početaka. Daša je nekoliko meseci svirao u bendu Riblja čorba.
Posle razilaska s Ribljom čorbom rekao sam da nemam šta da tražim u roku. Ali nekako u to vreme pojavila se pesma koja mi se skrenula pažnju "Stani malo, kafanski sviraču". To je Bora napisao, a ja nisam ni znao da je to on. I sretnem Lazu Marina, koji je od prvog dana bio sa mnom u Legendama, i onda kroz priču nas dvojica dođemo na ideju da treba da radimo nešto. Malo zbog socijalizacije, da se družimo s ljudima, a i imaš i malu bebu u kući, treba da zaradiš nešto.
I kažem mu u startu da bih radio nešto u fazonu kafanskog svirača. U rokenrolu nema para, a narodnjake nikad nisam slušao i nisam ih voleo. I hajde da se nađemo na sredini, na bazi starogradske muzike, a da opet bude moderno. To pričamo Bori i on se oduševi idejom, pravićemo, kaže, najbolji kafanski bend u Jugi. Radio je s nama prvu ploču, nastupao je s nama. I kažem ja Lazi: "Okej, hajde to da sviramo, ali ja ne znam nikog ko svira harmoniku, znam rokere iz cele Juge, ali ne znam narodnjake." "Tvoj zadatak je", kažem mu, "da nađeš bend iz Krsmanca" - pošto je on iz Krsmanca - "da budu dobri svirači, a moj je deo da se borim za ploče."
Osamdeset osme snimimo prvu ploču za PGP. Skupljali smo se šest meseci, mnogi su odlazili ili nisu verovali, i kad smo se skupili, rekao sam: "Ljudi, idemo da radimo ploču!"
Na kraju smo se iskristalisali, bilo nas je šestorica u to vreme i svi smo pevali uglas. To je bilo zamišljeno kao jedna parodična priča na nadolazeći turbo-folk, kao zezanje. Prva pesma koju smo snimili bila je: "Gledao sam tvoju sliku i vežbao harmoniku, da odem do Sokobanje, pa na znanje i imanje, da razjapim vilicu i pevam ćirilicu!" A refren je bio: "Zašto si me ostavila, baš se nisi proslavila, tebi je sad lako, a meni onako!" Te neke vesele pesme smo radili, da se igramo s tim narodnim zvukom, malo satirično.
E, kad smo snimili ploču, onda smo dobili i bolja mesta da sviramo, kao što je bio "Galeb" ili hotel "Jugoslavija" ili u Skadarliji.
Ministar Pitić
Dolaze devedesete, apetiti rastu... Čovek je takav, daš mu prst, a on grabi celu ruku! I rekoh, ajmo, ljudi, malo ozbiljnije da krenemo. Tad se potrefi da je Bora radio sa Čorbom novu ploču i kaže mi: "Kume, sačekaj me neki mesec da uradim, pa ću onda i tebi." Ali imao sam i ja neku pesmu koju sam počeo, pesma "Ne veruj" je bila prva pesma koju sam napisao. I "Zbog tebe". To je bila inicijalna kapisla za Legende. Bori sam zahvalan do kraja života za sve, mogli smo da se rasturimo.
I insistirao sam, poučen iskustvom iz rok muzike, da imamo pevača, dosta je bilo da pevamo svi zajedno. Tu tenorsku ulogu u šestoglasju je imao Goran Pitić Pita, potonji naš ministar. Kad sam krenuo da radimo još ozbiljnije, on se povukao. Rekao je: "Volim ja da pevam s vama, ali hoću da se školujem, imam neke planove u životu."
Legende srpske kulture
Onda se pojavio Ivan Goličanin, njega je našao Dule, tadašnji harmonikaš, pevao je na drugoj ploči. On je otišao '95, kad smo napunili prvi Sava centar i kad su krenule turneje. Pokušao je da napravi nešto solo i onda se vratio posle godinu i po i ostao do pre tri godine i sad opet hoće da pravi nešto svoje.
Mi smo specifični po tome da smo od prvog dana imali tu sreću da smo uz nas imali prave legende naše kulture koji su nas podržavali. Na prvoj ploči je to bio glumac Marko Nikolić. Došao je da peva s nama i mi smo naš prvi veliki nastup imali u Domu sindikata na Beogradskom proleću, gde smo pobedili. Marko Nikolić i Bora su pevali tad. Znao sam da ćemo pobediti, jer su na binu s nama izašli Bora i Marko, tada na vrhuncu popularnosti, Giga Moravac, cela sala je ustala!
Pa smo onda imali turneju s Milenom Dravić, koja nam je bila gost u prvom Sava centru. Pa nam je Ljubiša Samardžić bio gost.
Mnogi ne znaju da smo mi svirali u originalu pesmu "Moji su drugovi" sa Bajagom za film. Ma, puno je velikih i priznatih bilo... Mi smo bili prvi koji su uveli masovke na koncertima. Imali smo po dvesta ljudi na sceni! Uđu i hor i orkestar, pa folklori... Onda i nije bilo čudno da smo imali po nekoliko dana pune koncerte.
Ceo intervju sa Zoranom Dašićem čitajte u nedeljnom izdanju KURIRA.
Kurir.rs/ Andrijana Stojanović i Ljubomir Radanov
Bonus video: