Koliko god da je uspešan i atraktivan, svaki veliki grad se suočava sa specifičnim izazovima. Beograd nije izuzetak. Da bi imao prosperitetnu budućnost, naš grad mora da odgovori na izazove koji su pred njim. Pažljivim analizama, zasnovanim na podacima, trendovima i poređenjima sa drugim velikim gradovima jedan od glavnih izazovi Beograda u budućnosti je odgovor na demografske promene.
Delovi grada koji su bili decenijama zapostavljeni, degradirani, postaju novi centri rasta i razvoja, nesrazmerno naseljeni u odnosu na vrlo blisku prošlost. Na levoj obali Save, ali i Dunava nastaje nova privredna struktura Beograda, a sa njom i novi urbani zahtevi vezani sa saobraćaj, stanovanje, obrazovanje, trgovinu. Ekonomske, socijalne i društvene dimenzije demografskih promena su pitanja koja traže prave i pravovremene odgovore.
Iako je u Srbiji izražena višedecenijska depopulacija, Beograd i dalje raste. Na području Beograda, na površini manjoj od četiri odsto zemlje živi gotovo četvrtina ukupnog stanovništva, školuje se polovina budućih akademskih građana i leči polovina stanovnika Srbije. Stanovnici Beograda su njegova nada i obaveza.
Zato je projekat "Beograd 2030." okrenut svakom njegovom stanovniku, okruženju u kome će živeti, školama koje će pohađati, poslovima koje će raditi, javnim službama koje će ga opsluživati, načinu na koji će putovati i društvenoj atmosferi koja će ga okruživati. Posebno treba istaći plan u kome se ogledaju ciljevi i mere unapređenja u sferi demografije. U pitanju su tri ključna područja:
1. Prirodno obnavljanje stanovništva
Beograd će podržavati stvaranje porodica, proces sticanja stanova za mlade, za porodice sa više dece, za socijalno ranjive kategorije stanovnika. Nacionalni programi novčane pomoći porodiljama, veštačkom začeću, zatim promocija roditeljstva u optimalnom starosnom dobu, zaštita prava i položaja majki i dece, rad ustanova za podršku deci stalno će se inovirati i uvećavati, a obuhvat korisnika će se proširivati. Za podršku porodiljama Beograd danas isplaćuje pet puta više pomoći nego pre pet godina, i nastaviće da uvećava ova izdvajanja.
Uloženi napori i sredstva daju određeni rezultat, mereno stopom fertiliteta, ali rezultati su daleko od zadovoljavajućih. Iskustva mnogo bogatijih zemalja pokazuju da visina podsticaja ne deluje presudno na rast nataliteta. Zato su pitanja vrtića, celodnevnog boravka u predškolskim i školskim ustanovama, ishrane u toku školovanja, zatim profesionalna orijentacija mladih, podrška pri traženju zaposlenja među najvišim razvojnim prioritetima i osloncima održivosti razvoja Beograda.
2. Zadržavanje postojećeg mladog stanovništva i privlačenje doseljavanja novog stanovništva iz Srbije, regiona i čitavog sveta
Ovo je planirano da se uradi kroz izgradnju socijalne, urbane i ekonomske infrastrukture koja će Beograd unapređivati u svim segmentima kvaliteta života. Uz unapređenje saradnje dijaspore i matice i podsticanje transnacionalnog preduzetništva, podršku povratnim i cirkularnim migracijama, upravljanje unutrašnjim migracionim tokovima, Beograd će se razvijati i rasti kao grad po meri mladih od kojih zavisi njegov svestrani prosperitet. Mogućnost izbora privlači i zadržava mlade ljude, a to Beograd nudi i želi da proširi.
3. Podizanje nivoa ekonomske izvesnosti
Posebna pažnja će biti posvećena mladima koji se niti školuju, niti traže zaposlenje (NEET - Not in Education, Employment or Training), čime s vremenom prelaze u deo zajednice koja je visokozavisna od pomoći društva ili porodice, što dovodi do rizika od većeg broja socijalnih devijacija. S druge strane, stariji zaposleni, koji su stekli uslove za penziju, ponekad imaju potrebu i mogućnost da nastave da rade, što treba podsticati, posebno na visokostručnim poslovima gde su znanje, iskustvo značajniji od fizičke vitalnosti. Rad na vidljivosti ovakvih izvršilaca, kao i zahteva poslodavaca za takvim zaposlenima, nešto je čemu će Grad pružiti svoju komunikacionu i profesionalnu podršku.
Grad Beograd