Nemanja Nikolić koji se proslavio učešćem u "Zvezdama Granda", infarkt je doživeo pre šest godina, kada je imao 32 godine. Iako je prošlo dosta vremena od tada, pevač priznaje da se toga i dalje živo seća kao i da taj trenutak ne može da zaboravi. Infarkt je doživeo dok je vozio automobil, a sa njim su bili supruga i deca.
„Bio je januar, bilo je jako hladno, i od stana do igraonice gde je trebalo da idemo na rođendan ima možda nekih kilometar i bukvalno na nekih 200-300 metara od igraonice mi se to desilo. To je jedan neopisiv bol u predelu leđa, jednostavno neopisivo“, prisetio se pevač.
„To je bol koja traje možda nekih 10-15 sekundi. Ja sam ženu i decu dovezao tako i samo sam rekao da izađu iz automobila, oni su brzo izašli. Kad sam otvorio vrata, ispao sam iz auta. Bio sam mokar, kao da je neko kofu vode polio po meni. To se sve dešava vrlo brzo. Tada sam imao pritisak 230 sa 168. U tom trenutku mislio da se nešto ‘prespojilo’.“
Dodaje da nije bio svestan šta se zapravo dešava:
„Moja braća su odmah izašla iz igraonice i bili smo u bolnici za nekih 5-10 minuta. U bolnici su mi izmerili taj pritisak 230 sa 168, dali mi neke lekove ispod jezika. Na EKG-u se vidi da sam imao infarkt i to je to.“
Tom prilikom nije bilo nikakvih intervencija u hirurškoj sali. Lekari su mu rekli da je imao sreće, da ima sportsko srce, da je ostao ožiljak „od par milimetara” na srcu i da će morati da uzima terapiju do kraja života.
„I ja sam krenuo da pijem te lekove i onda nisam mogao da funkcionišem od tih lekova”, nastavlja Nemanja. „Uspavljivali su me, usporavali su me, tako da je čak i moja supruga pisala dečja imena na lekovima da bih ja to pio, zbog njih itd. Ali znate šta, ja sam se od tada dosta i promenio. Ja ne izlazim nigde, dosta sam na vodi – priroda može mnogo da pomogne čoveku, i psihički i zdravstveno", rekao je u u RTS Ordinaciji.
Nemanja Nikolić kaže da se možda plašio u trenutku dok je bio za volanom, ali ne i kasnije.
„Supruga se, naravno, upašila. Volimo se dosta puno, tako da... šta će ona bez mene“, našalio se i zaradio aplauz publike.
„Malo je starija od mene, tako da moram da joj se nađem narednih 100 godina. Dobijao sam razne savete, da moram da promenim način ishrane, neke navike koje su ružne, da ostavim cigarete, da... Ja sam baš strastveni pušač“, priznaje, „uživam u cigareti i pušim dosta dugo. Nisam mogao da ostavim cigarete.“
I hrana je vid uživanja, kaže, dodajući da on voli masnu hranu, „ono najgore, što niko ne voli”.
„Jedan moj drug kaže da sam iznutricionista“, našalio se Nemanja i dodao da voli crevca na žaru, brizle i druge specijalitete. Uživa u njihovom ukusu i voli da ih priprema iako je svestan da to nije baš dobro.
„Onda srce jednostavno neće trpeti takvu ishranu, ali evo ja sam 'ajde da kažemo da sam možda jedno 10-15 odsto ublažio taj neki moj život posle toga.“
Prisećajući se šta ga je dovelo do infarkta, pričao je o načinu na koji je živeo pre toga.
„Ja sam kao mlad počeo da se bavim muzikom i kao mlad sam počeo sa tim boemskim životom – ne spavaš na vreme, jedeš sve što stigneš i u vreme kad treba da se spava. Bilo je tu i alkohola i cigareta, i svega, i verovatno je došlo do prezasićenja organizma. I jednostavno se desilo.“
Pre infarkta Nemanja nije mislio, odnosno, kako kaže, nije bio svestan da možda ima problema sa visokim krvnim pritiskom:
„Možda je i postojao ali nisam obraćao pažnju na to. Znate kako, kad vozite automobil i ne menjate ulje upali se lampica i onda, ako nastavite da vozite auto će stati, kako kažu – 'zakucao je', tako da onda ide naravno generalna. Verovatno je bilo nekih upozorenja, ali kad ste mladi, mislite da to nije ništa. Ako te nešto žigne, zabole te grudi – nije to ništa, sve se može. Danas bolest bukvalno ne bira i može da se desi svakom, ali ja sam dobro prošao.“
„Bio je januar, bilo je jako hladno, i od stana do igraonice gde je trebalo da idemo na rođendan ima možda nekih kilometar i bukvalno na nekih 200-300 metara od igraonice mi se to desilo. To je jedan neopisiv bol u predelu leđa, jednostavno neopisivo“, prisetio se pevač.
„To je bol koja traje možda nekih 10-15 sekundi. Ja sam ženu i decu dovezao tako i samo sam rekao da izađu iz automobila, oni su brzo izašli. Kad sam otvorio vrata, ispao sam iz auta. Bio sam mokar, kao da je neko kofu vode polio po meni. To se sve dešava vrlo brzo. Tada sam imao pritisak 230 sa 168. U tom trenutku mislio da se nešto ‘prespojilo’.“
Dodaje da nije bio svestan šta se zapravo dešava:
„Moja braća su odmah izašla iz igraonice i bili smo u bolnici za nekih 5-10 minuta. U bolnici su mi izmerili taj pritisak 230 sa 168, dali mi neke lekove ispod jezika. Na EKG-u se vidi da sam imao infarkt i to je to.“
Tom prilikom nije bilo nikakvih intervencija u hirurškoj sali. Lekari su mu rekli da je imao sreće, da ima sportsko srce, da je ostao ožiljak „od par milimetara” na srcu i da će morati da uzima terapiju do kraja života.
„I ja sam krenuo da pijem te lekove i onda nisam mogao da funkcionišem od tih lekova”, nastavlja Nemanja. „Uspavljivali su me, usporavali su me, tako da je čak i moja supruga pisala dečja imena na lekovima da bih ja to pio, zbog njih itd. Ali znate šta, ja sam se od tada dosta i promenio. Ja ne izlazim nigde, dosta sam na vodi – priroda može mnogo da pomogne čoveku, i psihički i zdravstveno", rekao je u u RTS Ordinaciji.
Nemanja Nikolić kaže da se možda plašio u trenutku dok je bio za volanom, ali ne i kasnije.
„Supruga se, naravno, upašila. Volimo se dosta puno, tako da... šta će ona bez mene“, našalio se i zaradio aplauz publike.
„Malo je starija od mene, tako da moram da joj se nađem narednih 100 godina. Dobijao sam razne savete, da moram da promenim način ishrane, neke navike koje su ružne, da ostavim cigarete, da... Ja sam baš strastveni pušač“, priznaje, „uživam u cigareti i pušim dosta dugo. Nisam mogao da ostavim cigarete.“
I hrana je vid uživanja, kaže, dodajući da on voli masnu hranu, „ono najgore, što niko ne voli”.
„Jedan moj drug kaže da sam iznutricionista“, našalio se Nemanja i dodao da voli crevca na žaru, brizle i druge specijalitete. Uživa u njihovom ukusu i voli da ih priprema iako je svestan da to nije baš dobro.
„Onda srce jednostavno neće trpeti takvu ishranu, ali evo ja sam 'ajde da kažemo da sam možda jedno 10-15 odsto ublažio taj neki moj život posle toga.“
Prisećajući se šta ga je dovelo do infarkta, pričao je o načinu na koji je živeo pre toga.
„Ja sam kao mlad počeo da se bavim muzikom i kao mlad sam počeo sa tim boemskim životom – ne spavaš na vreme, jedeš sve što stigneš i u vreme kad treba da se spava. Bilo je tu i alkohola i cigareta, i svega, i verovatno je došlo do prezasićenja organizma. I jednostavno se desilo.“
Pre infarkta Nemanja nije mislio, odnosno, kako kaže, nije bio svestan da možda ima problema sa visokim krvnim pritiskom:
„Možda je i postojao ali nisam obraćao pažnju na to. Znate kako, kad vozite automobil i ne menjate ulje upali se lampica i onda, ako nastavite da vozite auto će stati, kako kažu – 'zakucao je', tako da onda ide naravno generalna. Verovatno je bilo nekih upozorenja, ali kad ste mladi, mislite da to nije ništa. Ako te nešto žigne, zabole te grudi – nije to ništa, sve se može. Danas bolest bukvalno ne bira i može da se desi svakom, ali ja sam dobro prošao.“
„Dosta sam na vodi i dosta sam u prirodi i nema tamo stresa, jedino kad mi se otkači neka velika riba i onda se tad iznerviram. Ali ribolov mi je mnogo pomogao. Odeš u prirodu, slušaš detlića koji udara u drvetu ceo dan, pa malo te i nervira, onda stane, onda cvrkuću ptice, pa se budiš ujutru u prirodi, prelepo“, opisao je Nemanja dan koji ga opušta. „Mora čovek da nauči da sluša tišinu, a ja sam to naučio. Znači, tišina je lek protiv stresa.“
Kaže da sada uglavnom nema pritisak, ali ponekad ga oseti: „Osetim, na primer, u predelu glave, tačno znam kad imam pritisak. Kažu da je to dobro. Evo baš ovde, što bi rekli – među rogove“, pokazuje mesto između obrva. Kaže da su mu lekari rekli da je dobro kada pacijent može da oseti povišen krvni pritisak, pošto ima i onih koji su srčani bolesnici, a ne znaju kad imaju pritisak i onda se desi nešto što ne bi trebalo.
„Evo pre neki dan sam imao 158 sa nekih 90, otprilike, i tačno sam znao da imam pritisak. Malo mi je bio povišen gornji i supruga odma' vadi skalamerije, idemo, merimo i stvarno sam imao pritisak.“
Nakon infarkta Nemanji nije trebalo mnogo vremena da se oporavi, ali je bio iznenađen celom situacijom: „Nisam mogao da verujem da mi se to desilo. Jednostavno je bilo onako iz vedra neba.“
„U subotu sam radio jednu svadbu, u nedelju sam otišao na čamac, jedan moj prijatelj Dule i ja, i onda je jeza krenula odozdo, do gore i došla dovde (pokazuje teme glave) i tu je stala. I ne pomera se“, u tom momentu kaže da nije imao temperaturu, već da je samo osećao „jezu na glavi", i da nešto takvo nikad ranije nije doživeo.
Priznaje da se uplašio: „Jesam upravo zato što ne znam šta je. U bolnici stvarno ti radnici… njima treba dodeliti Nobelovu nagradu, počev od sestara pa do lekara. Pet dana sam bio po bolnicama 5 do 7 sati, na analizama. Šta sam ja sve tamo video i kakvo je to rasulo... to je bilo u jeku korone, znači bukvalno je bilo strašno. Pet dana a kasnije sam imao lečenje kod kuće i eto majka je moja dobila koronu, pa smo njen rođendan proslavili na ulici zajedno bolesni ona i ja jer nije imao ko da nas dovede do stana.
Nijedan taksista nije hteo da nas vozi, kad mu kažete odakle je polazna tačka – korona. I onda mi u jednom automobilu, pola tri ujutru, to je bio prvi dan. Nema lekova, nema antibiotika, tražimo lekove koja apoteka radi, ona kaže - sine, meni je danas rođendan, mi zaboravili na to... onda dobije supruga, pa deca, tako da nam je stan bio pravo infektivno odeljenje i hvala Bogu završilo se sve i svi smo dobro prošli.
Nemanja je otkrio da posle infarkta više ne vozi auto.
„Jednostavno ne osećam se prijatno u autu, dok sam za volanom. Od tog dana ja ne vozim. Možda sam seo par puta kad baš moram, ali maksimalno izbegavam. Nema gde nisam vozio, obišao sam celu Ameriku automobilom. Sada kad treba da pređem, recimo, most sa Bežanijske kose do Brankovog mosta – nema govora“, iskreno je rekao. „Jednostavno ja to ne mogu da objasnim ljudima. Nemam objašnjenja, ne osećam se prijatno, ne znam.“
Sada se oseća dobro, kaže: „Trudim se da budem psihički dobro, to mi je najvažnije. Mislim da svaka bolest ide jednim delom iz glave, ali da i lekari mogu mnogo da pomognu. Nema predaje!“
Kurir.rs/I.B.
Bonus video: