Ruski predsednik naložio vladi, centralnoj banci i "Gaspromu" da do 31. marta sprovedu mere za promenu valute plaćanja gasa, uz najavu da će isti režim uvesti i za drugu izvoznu robu
Svetska trgovina će već za dva dana morati da pretrpi još jedan udar usled rata u Ukrajini i sankcija uvedenih Rusiji, jer je ruski predsednik Vladimir Putin naložio vladi, centralnoj banci Rusije i "Gaspromu" da do 31. marta sprovedu mere za promenu valute plaćanja gasa.
Zemlje koje je Moskva označila kao neprijateljske moraće ubuduće da ruski gas uvoze za rublje, a to je tek početak. Putinova najava da će i druga izvozna roba iz Rusije, pre svega nafta, metali i žito, morati da se kupuje za rusku valutu uneće veliki poremećaj na globalnom tržištu, što u krajnjem znači i više cene, ocenjuju sagovornici Kurira.
Gde naći rublje
Govoreći o implikacijama ovih mera za Srbiju, ekonomista Mlađen Kovačević kaže da će za našu zemlju ostati na snazi dosadašnja platna formula.
- Velika je stvar i to što Srbija ima ugovore do 1. juna za gas i naftu. Naravno da se očekuje da cene posle toga budu uvećane zbog velikog skoka cena, ali to će neuporedivo manje pogoditi naše ljude nego što će to biti slučaj u drugim zemljama Zapadne Evrope. Siguran sam da ćemo gas i naftu dobijati i dalje znatno povoljnije nego, recimo, Nemci ili Francuzi. Prelazak na plaćanje rubljama će biti veoma komplikovan. Postavlja se pitanje kako doći do toliko rubalja kojima se moraju platiti te ogromne količine nafte, pšenice, gasa i svega što Zapad uvozi iz Rusije. Veoma je važno i koliko će ovaj rat trajati. Ako potraje još pet ili šest meseci, duboko sam ubeđen da će to i te kako da pogodi i Srbiju - ocenjuje naš sagovornik.
Kovačević objašnjava da će i evro oslabiti, a dolar pogotovo, ukoliko rublja stvarno počne da biva sve važnija valuta u svetskoj trgovini.
- Veliki će to poremećaji biti u sferi valutnih odnosa. Teško je reći kako ćemo se mi tu snaći, pre svega je prognoza da će izvoz obojene i crne metalurgije biti smanjen. Sve oči su uprte u poljoprivredu, jer se mnogo očekuje od izvoza pšenice, kukuruza i ulja. Te cene su skočile i to je prilika za zaradu - smatra on.
Odgovor na sankcije
Ekonomista Ivan Nikolić kaže da je Moskva, usled ogromnih troškova i fizičkog ograničenja da interveniše u odbrani rublje, odabrala način koji je mnogo efikasniji.
- Uvođenjem plaćanja u rubljama praktično se dezavuiše smisao sankcija. Ono što je otvorilo prostor za ovu meru jeste situacija u kojoj Rusija ima znatno manje potrebe za daljom akumulacijom dolara i evra kao valute. Trenutno je na snazi snažno bilansno prilagođavanje u Rusiji, mnogo manje se uvozi, znatno manje potrebe su za plaćanjem u inostranstvu, a s druge strane je mnogo veći priliv od onoga što Rusija izvozi. Po tom osnovu je preplavljen platni bilans, odnosno devizne rezerve koje stižu tim kanalima u dolarima i evrima. Nema potrebe za takvim gomilanjem, jer to ničemu sada ne služi, osim za tekući servis spoljne zaduženosti Rusije. Prema tome, mnogo je bolje odbraniti rublju, to jest vratiti njenu vrednost upravo na ovaj način. Pre svega se to odnosi na transakcije za energente. Ukoliko se ovaj dotok deviza, pre svega dolara i evra, nastavi ovako prekomerno, utoliko bi mogao da se proširi broj proizvoda koji podležu ovakvom plaćanju - objašnjava Nikolić.
Kurir.rs