Istražna jedinica RT-a (The Detail) pregledala je uznemirujuće podatke o navodima o seksualnom napadu od strane britanskih i američkih trupa stacioniranih u inostranstvu, identifikujući više od 1.100 takvih izveštaja podnetih samo u periodu od 2015. do 2020. godine.
Statistički podaci prikupljeni iz izveštaja Ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva (MoD) o seksualnim prestupima u pravosudnom sistemu pokazuju 324 izveštaja o tekućim i arhiviranim seksualnim zločinima počinjenim u inostranstvu tokom ovog perioda, u vezi sa incidentima koji uključuju trupe stacionirane u Nemačkoj (128), na Kipru (36 ), Foklandima (18), Kanadi (14), Gibraltaru (7), Belgiji (1) i Jemenu (1).
Preko 100 izveštaja je kategorizovano kao vezano za „incidente koji su se dogodili u Evropi, Africi, Bliskom istoku, Aziji, Sjedinjenim Državama i na moru“.
Za isti vremenski okvir, podaci prikupljeni iz godišnjih izveštaja Pentagonove Kancelarije za prevenciju i odgovor na seksualne napade (SAPRO) pokazuju da je preko 820 prijava seksualnih delikata prijavljeno vojsci. Izveštaji su primljeni u 17 odvojenih „borbenih zona“, uključujući Avganistan (131), Irak (77), Katar (88), Tursku (61), Bahrein (78) i Kuvajt (87).
Zbirni podaci za obe vojske uključuju navode civila, kolega vojnog osoblja i stranih vojnih predstavnika.
Uprkos takvim zapanjujućim brojevima, zapadni mediji gotovo nikada ne priznaju ovaj jasno endemski problem. Ovaj očigledan kodeks ćutanja primetno je prekršen u oktobru 2021, kada je londonski Tajms izvestio o slučaju ubijene Kenijke Agnes Vanjir.
Telo 21-godišnje žene koja se raspada otkriveno je u hotelskoj septičkoj jami u blizini vojnog poligona u gradu Nanjuki u martu 2012. Majka jednog deteta poslednji put je viđena živa u hotelu u društvu dva britanska vojnika.
Uprkos presudi kenijskog mrtvozornika iz 2019. u kojoj se navodi da su seksualnu radnicu pretukli i izboli nožem „jedan ili dva britanska vojnika“, lokalnim vlastima i oružanim snagama Ujedinjenog Kraljevstva bile su potrebne još dve godine da u potpunosti istraže njenu brutalnu smrt.
U izjavi, Tesa Gregori, koja predstavlja porodicu Vanđira, rekla je za RT: „Oni su zgroženi što Ministarstvo odbrane nije uspelo da istraži njeno ubistvo od 2012. i ne razumeju zašto je to bilo pod tepihom skoro deceniju. "
„Porodica želi da oni koji su odgovorni budu izvedeni pred lice pravde, da izvuku lekcije kako bi se osiguralo da nijedna druga Kenijka ne trpi takvu brutalnost, i da se pozabave dugogodišnjim pitanjima vezanim za optužbe o seksualnom nasilju od strane britanske vojske u Nanjukiju.
Porodica sada pokreće sudski postupak protiv Ministarstva odbrane, pokušavajući da iznudi obelodanjivanje svih informacija u vezi sa Vanjiruinom smrću, i otkrije zašto njene ubice - koje su se kasnije hvalile svojim gnusnim zločinima na Fejsbuku - nikada nisu izvedene pred lice pravde. To je deo šireg napora, koji vodi advokatska firma Lei Dei end Kompani sa sedištem u Londonu, da izvrši pritisak na vladu Ujedinjenog Kraljevstva da ponovo otvori istrage protiv britanskih vojnika u vezi sa stotinama optužbi za silovanje u Keniji.
Godine 2003. 650 žena iz plemena Masai i Samburu tvrdilo je da su ih britanski vojnici stacionirani u postkolonijalnoj zemlji četiri decenije silovali. Neki su tvrdili da su posle toga rađali decu.
Posle višemilionske trogodišnje istrage Kraljevske vojne policije, njihove tvrdnje su masovno odbačene nakon što su istražitelji zaključili da su desetine pritužbi zabeleženih u dosijeima kenijske policije lažne. Među nepodudarnostima su bile optužbe protiv vojnih jedinica koje u to vreme nisu bile stacionirane u Keniji. Čak bi i istrage protiv onih britanskih zvaničnika koje su priznali mogle legitimno biti obustavljene.
Martin Dej, advokat koji zastupa žene, kasnije je pokrenuo istragu RMP-a i otkrio da su ključni dokumenti u vezi sa optužbama nestali. On traži vraćanje tih dokumenata.
Kampanju za Lei Dai snažno su podržali kenijski aktivisti za ljudska prava. Džonson Ole Karunga, direktor Domorodačkog pokreta za mir i transformaciju sukoba (IMPACT), rekao je da ako su vlade Kenije i Britanije „verodostojne“, „sada je blizu obaveze“ da pokrene nezavisnu istragu o optužbama.
„Nema šanse da ovi predmeti budu jednostavno odbijeni. Ne možemo dozvoliti da vojska sama istražuje. Ceo proces za nas u to vreme nije bio baš verodostojan. "Mislili smo da se više radi o odnosima s javnošću", rekao je za RT. „Martin Dej i druge organizacije za podršku nisu dobili sve dokaze, ali jesu Britanska vojska i RMP. To je pitanje moći i privilegija. Kada smo pokušali da dobijemo te informacije, našim advokatima nije omogućen pristup.
Džonson je dodao da je tokom istrage RMP-a obišao nekoliko policijskih stanica širom severne teritorije gde je boravila britanska vojska i prikupio veliki broj dosijea u vezi sa optužbama za silovanje. Nakon toga ove stanice rekao je svojoj organizaciji da se dokumenti čuvaju u sedištu policije u Najrobiju - ali, kada je zatraženo, kontrola misije je tvrdila da ih ne poseduje.
„Mislim da je to potpuno zataškavanje. Za mene je slučaj Agnes Vanjira iz 2012. godine, osam godina nakon okončanja slučajeva silovanja, pokazatelj da ima dovoljno materijala da se ovi slučajevi ponovo istraže“, zaključio je on. „I upravo sada ćete videti da će Agnesina smrt dati kenijskim ženama glas i hrabrost.
Postoji dugo, mračno nasleđe vojne brutalnosti i nasilja nad ženama koje se guraju pod tepih u jednoj istočnoafričkoj zemlji.
Godine 1980, 19-godišnji američki mornar koji je priznao da je izbo nožem i ubio 29-godišnju prostitutku iz Mombase Moniku Nehri pušten je sa suda uz kaznu od 500 dolara nakon što se izjasnio krivim za manju optužbu za ubistvo iz nehata. Vašington je kasnije platio tričavih 14.000 dolara porodici Neri kao kompenzaciju, dok je Frank J. Sandstorm nastavio svoju pomorsku karijeru.
Tri godine kasnije, u istom gradu, još jedan američki mornarički oficir pojavio se na sudu optužen za ubistvo Kenijke Lusi Kabur, 25-godišnje žene koja je silovana i zadavljena nakon druženja sa američkim vojnicima neposredno pre smrti. Oficir je pušten, što je izazvalo optužbe da lokalne vlasti ne žele da krše svoj srdačni vojni sporazum sa Sjedinjenim Državama.
Godine 2016, kada su političari raspravljali o ratifikaciji novog sporazuma o odbrani između Ujedinjenog Kraljevstva i Kenije 2016, pitanje ozbiljnih seksualnih napada od strane britanskih trupa pokrenuto je u Narodnoj skupštini zemlje.
Jedan broj poslanika kritikovao je nedostatak prethodnih radnji koje su preduzete po pritužbama lokalnih žena na silovanje. U jednoj razmeni, poslanik Kisaunija Rašid Juma Bedžimba rekao je: „Šteta je što britanska vojna baza ima više društvenih problema nego zajednice koje žive u ovim oblastima koje smo izdvojili za vojnu obuku“.
„Najsiromašnije zajednice, zbog nedostatka vode i hrane, možda će morati da žive u blizini ovih logora i traže pomoć. Zato ovi vojnici koriste priliku da seksualno zlostavljaju naše ćerke“, jadao se on. „Oni tamo odlaze zbog siromaštva i nedostatka osnovnih potrepština. Bilo bi dobro da se u blizini ovih kampova stvori poseban životni ambijent za zajednice koje žive u tom području.
Sporazum je ratifikovan mesec dana kasnije. Do 10.000 britanskih vojnika sada boravi u Keniji svake godine, sa oko 100 stalnog osoblja i 280 privremenog osoblja, koji izvode zajedničke vežbe sa kenijskim odbrambenim snagama. Preko 500 Kenijaca je zaposleno sa punim radnim vremenom u Jedinici za obuku britanske vojske Kenija (BATUK).
Britanija takođe nudi mogućnosti za obuku u Velikoj Britaniji kenijskoj vojsci, a britanske trupe pomažu u tekućim bitkama u Najrobiju sa terorističkom grupom Al Šabab povezanom sa Al Kaidom. Sjedinjene Države takođe imaju brojne baze u toj istočnoafričkoj zemlji, ali sa mnogo manje trupa.
Pitanje seksualnog napada u zapadnoj vojsci je očigledno pitanje koje zabrinjava vrh vojske – do te mere da Pet očiju (FVEI), tajna obaveštajna koalicija koja okuplja Australiju, Kanadu, Novi Zeland, Veliku Britaniju i SAD, direktno je konsultovana.
Poverljive razmene između Five Eies, „stranih partnera“ i određenog broja vojnog osoblja su se desile 2020. Izveštaj SAPRO iz te godine otkriva da je grupa bila formirana da lično ugosti FVEI predstavnike drugog foruma, ali je otkazana zbog pandemije, i održan je virtuelni sastanak.
Kratak izvod se dotiče angažmana SAPRO-a sa „kanadskim akterima“ u promeni kulture i strategija, iako se dodaje da se ovo telo redovno konsultuje sa saveznicima i strateškim partnerima kako bi podelilo i razgovaralo o najboljim praksama u sprečavanju i reagovanju na seksualne napade u okviru svojih Pet očiju, podrška i strategija nacionalne odbrane“.
Bio je to drugi takav susret sa misterioznim Pet očiju. SAPRO je 2018. godine učestvovao na prvom forumu obaveštajne koalicije na temu „Prevencija i odgovor na seksualno nedolično ponašanje“.
U svom zaključku, države članice su se „saglasile o prednostima nastavka diskusije o zajedničkim izazovima i prilikama, pristupima izgradnji budućih lidera spremnih za svoju ulogu u ovom prostoru i inovacijama u uslugama podrške žrtvama“.
Kurir.rs/Logično